Банкарски хлеб са девет кора

Јелена Б. је са високим просеком дипломирала на београдском Економском факултету. Пријавила се на конкурс једне стране банке и почела пробни рад. Осмочасовно радно време редовно се продужавало за два до четири сата. Ништа необично за њене колегинице које су имале годину-две стажа. Јелени се није допало, али је ипак одлучила  да покаже шта може и колико вреди. После само месец дана понуђен јој је стални радни однос. Поред пристанка на прековремени рад кад год се за то укаже потреба, од ње се очекивало да потпише "обећање" да наредне четири године неће остати у другом стању.

Јелени Б. је "пукао филм". Сутрадан се није појавила на послу. Одлучила је: тамо никада више. Нашла је други посао, који ради са задовољством. Удала се, за три године је родила два сина, а недавно се, уз подршку родитеља, са својом породицом уселила у сопствени станчић.

Званична статистика каже да просек плата запослених у банкама премашује 55.000 динара, што је двоструко више од просека за Србију. Међутим, многи "банкари" се жале да за њих нема радног времена, често ни викенда, прековремени рад се не плаћа, а на годишњи одмор се иде кад се добије дозвола.

Закон налаже да прековремени рад не може да траје дуже од четири сата дневно, или осам недељно. Али, већина банака нема ни синдикат, а ни колективни уговор, тврди Мара Ердељ, председник Самосталног синдиката банкарских, осигуравајућих и других финансијских организација Србије (СС-БОФОС)

– Нисмо успели да откријемо зашто у банкама нема синдикалних организација. Послодавци нас уверавају да немају ништа против да се запослени синдикално организују, а они се плаше да ће изгубити посао. Чули смо да се од њих чак захтева да потписом потврде да нису у синдикату. А да би остварили права која гарантује Закон о раду, неопходно је да и запослени у банкама и осталим финансијским институцијама имају синдикалне организације – каже Мара Ердељан.

Сва права и обавезе по основу рада, у складу са европским стандардима, уређују се колективним уговором, подсећа наша саговорница. Тамо где запослени нису синдикално организовани, њихова права и обавезе послодавац уређује својим правилником о раду, као једностраним актом.

– Банкарски посао је динамичан и велики је притисак на младе људе да се додатно образују по европским стандардима пословања, али европска правила рада у Србији још не постоје – каже наша саговорница. – Чак и када се прековремени рад плаћа, нема тих пара које могу да надокнаде време изгубљено за одмор и породицу. Од запослених се готово у свим банкама захтева "максимум максимума", јер је велика конкуренција, а свака би што већи део тржишног колача.

Овај синдикат је преко светске организације радника основао два експертска тима који ће радити на изједначавању права запослених у финансијским организацијама са онима у Европи.

На другој страни, представници банака сматрају да је најважније да њихови запослени добро зарађују и да у Европи нико не пита колико ће остати на послу ако мора тог дана да га заврши. Уз опаску – да ли је боље имати плату вишу од 50.000 динара без колективног уговора, или имати заштиту колективног уговора, али и седам пута нижу плату!?

У капитализму, додају, много се ради и све је мање слободног времена. Када се накупе прековремени сати, кажу у једној банци, добију се слободни дани.

Евробанка ЕФГ Штедионица је међу банкама у којима се ради дуже, али је систем исплате зарада и бонуса и награда на редовну плату а, како тврди Ставрос Јоану, председник Извршног одбора, исти као у целој групи. У складу са законом у Србији.

– У току припајања Евробанке са Националном штедионицом запослени су радили до касних поподневних сати, како бисмо свим клијентима изашли у сусрет. Сви запослени који су учествовали у том послу добили су бонусе на редовну зараду – наводи Јоану. – Такође, недавно је било више посла због одобравања око 100 милиона евра за стамбене кредите и кредите за мали бизнис, а награђени су запослени који су највише допринели. У 2008. издвојићемо око пола милиона евра за обуку запослених.