Мишеви окупирали оранице

Суботица – Низу тешкоћа са којима се срећу пољопривредници, посебно ратари, ове године придодат је још један проблем: на ораницама је дошло до енормног размножавања глодара, пре свега мишева.

Мале штеточине уобичајени су „сапутници” у пољским радовима и њиве пуне житарица и зрнасте хране њихова су издашна трпеза. Појава мишева у амбарима, силосима, на њивама, није ништа ново, међутим, од прошле јесени ратари упозоравају да трпе најезду какве није било раније и да не успевају да се одбране и заштите од глодара.

„У годинама када немамо довољно влаге, а таква је била и претпрошла и прошла, и поред тога што смо повремено имали падавине, уобичајена је појава глодара. Међутим, дуго суво време допринело је њиховом пренамножавању”, каже за „Политику” Хајналка Богнар Пастор, стручњак за заштиту биља и чланица Градског већа задужена за област пољопривреде.

Према њеним речима, посебан проблем представљају необрађене површине, делови дуж путева, запуштени плацеви, необрађене странице њива, површине у које нико не залази. Овде се стварају неузнемирена легла која се потом шире по ораницама.

Прогнозно-извештајна служба заштите биља за целу Војводину такође је скренула пажњу на овај проблем и навела да је управо територија Суботице у највишој, петој категорији по бројности глодара, што значи да по хектару може бити регистровано од две до 10.000 рупа у којима су мишија легла, и од 20 до 50.000 рупа које начине волухарице.

Против овако велике популације глодара борба је тешка и готово немогућа. Мишеви су на многим местима појели семе озимих култура, а у исто време били су присутни и током јесење жетве угрожавајући род. Начин борбе подразумева да се у мишије јаме баце отрови и потом се оне добро затворе, како друге животиње не би дошле у додир са отровом. Међутим, када се процењује да у Суботици и околини по хектару има и до 10.000 мишјих рупа, то је готово немогућ посао. Стручњаци иначе упозоравају да глодари мигрирају увек ка новим површинама које су посејане и где је семе проклијало, и током вегетације биљке они не мирују већ оштећују и надземне и подземне делове изниклих биљака. Штете могу настати и у воћњацима, нарочито тамо где су млади засади, јер оштећења од глодара доводе со сушења стабала.

„Ратарима је постало неизводљиво да се изборе са глодарима, и према информацијама које имамо са терена, многи су морали да понове сетву озимих усева јер је зрно тек местимично проклијало. Велики проблем представља што мишеви овде немају природних непријатеља, и ми сада можемо само да се уздамо у зиму, односно влагу на коју су  осетљиви, те да ће овај слој снега сада у одређеној мери сузбити ширење глодара”, каже Богнар Пастор.