Јеванђеље по Трампу

Одавно се Американци нису спремали за избор председника у тако туробној атмосфери обележеној страхом од великог рата и стрепњом за будућност земље. Убедљив тријумф Доналда Трампа у Ајови наговештава његово крунисање за републиканског кандидата и поновљени дуел са Џозефом Бајденом у новембру.

Биће то окршај двојице времешних, непопуларних кандидата, што је само брига више земље која је забринута због метастазе унутрашњих подела које угрожавају темељне вредности америчког демократског експеримента и у свакодневну дебату убацују чак и претње грађанским ратом, уз разлику да актери не би били север и југ, већ магарац и слон, маскоте демократа, односно републиканаца.

Америка се постројава дуж Мажино линије коју је Трамп исцртао током четворогодишњег мандата обележеног ниподаштавањем Конгреса, вређањем ривала, игнорисањем закона, проглашавањем критичких новинара за „непријатеље народа”.

Кокус у Ајови, први у низу који одређује кандидата, више је деловао као читање јеванђеља него политичке поруке. „Бог је рекао, треба ми неко вољан да устане пре зоре, среди ову земљу, ради читав дан, поједе вечеру и онда оде у Овалну собу где остане до после поноћи... Бог је створио Трампа”, узвикивао је наратор, рецитујући омиљени репертоар бившег председника: да је жртва „превара”, „лова на вештице”, „лажи”, „лажних оптужби”, „лажних суђења” судија који су „животиње”, „намештених избора”, „намештених оптужби”. Трамп је створио армију, четвртину становништва, која дубоко верује да „истински амерички патриота можда мора да се ослони на насиље како би спасао земљу”.

Трампови ривали описују се као „глупаци”, „корумпирани”, „неспособни”, „марксисти”, „комунисти”, „фашисти”, „гамад”, „глобалисти” и „ратни хушкачи”, који су Америку довели до тога да је „веома близу трећем светском рату”. Хаубичка реторика најављује бескомпромисну борбу без рукавица током које ће Трамп све више одлазити удесно најављујући како ће осветнички рушити демократске норме уколико добије други мандат.

Његови следбеници изгледа да воле када Трамп прети. Тако је у понедељак збрисао ривале. Добио је више од Рона Десантиса и Ники Хејли заједно. Гувернер Флориде, некада сматран за озбиљног Трамповог изазивача, претрпео је шокантан ударац и мала је утеха што је завршио на другом месту. Бивша амбасадорка у УН је разочаравајуће трећа иако се нада успеху наредног кокуса у Њу Хемпширу, где ће пред собом имати умереније и независније мислеће бираче.

Истраживања показују да би бескомпромисна Хејли глатко победила Бајдена, али Трамп све чини да је осујети иако није посебно популарнији него пре четири године. „Уколико би Трамп водио бригу о земљи упола као о себи, изашао би из трке и допустио успон комете Хејли”, пише колумнисткиња „Вашингтон поста” Кетлин Паркер. „Али он би радије уништио све што му се нађе на путу него што би свој его препустио руљи која се још усуђује да тражи истину.”

Инфлација је у паду, незапосленост се вратила на ниво пре пандемије, отпуштања су рекордно мала, али су Трампови ривали у значајној мери били недоречени око осталих кључних питања: имиграције, помоћи Украјини и социјалне сигурности. Једноставно нису знали, или имали храбрости, да јасно кажу шта у садашњој Америци значи бити републиканац.

Неко ко је раније претио да ће депортовати милионе илегалних имиграната, поново их је надмашио док језиком инквизиције тврди да имигранти „трују крв” земље. Одиграо је и украјинску карту. Говорио је да ће уколико буде изабран „за 24 часа” зауставити рат претећи Владимиру Путину повећањем војне и финансијске подршке Украјини, а Володомиру Зеленском укидањем помоћи – како би их приморао да склопе мир. Многи верују у његову умногоме неконзистентну тактику.

Републиканци су Трампови, а конзервативни бирачи показују да обожавају његову токсичну реторику. Понуђена им је алтернатива нарцисоидном демагогу, али они су одабрали Трампа. Десантисова порука да сачувају „свету ватру слободе” није допирала до њихових ушију. Као ни речи Хејлијеве да заслужују „Америку без драме, Америку која би била боља него када има двојац осамдесетогодишњака који трче за председника”.

Бирачи, махом фармери и сточари, нису били поколебани ни леденом температуром Ајове. Не смета им што је њихов миљеник у незабележеној позицији да води кампању док је суочен са 91 кривичном оптужбом за дела док је био кандидат 2016, председник и бивши председник. Пре свега због одговорности везане за незапамћене нереде пред Капитол хилом које су јануара 2021. изазвали Трампови симпатизери тврдећи да су избори покрадени. И данас две трећине оних који су учествовали на кокусу у Ајови верује да је Бајденова победа над Трампом нелегитимна.

Трамп је своје правне проблеме успео да претвори у изборни адут. Уништио је многе старе републиканске консензусе не стварајући нове. Сезона је вероватно одлучена на старту, а изборна трка за номинацију неизвесна је колико и резултат председничких избора у Русији у марту.

Демократе страхују да би друга Трампова администрација увела Америку у хаос, ограничила уставна права и уништила легитимитет избора. Зато је једна од кључних порука Бајденове кампање заштита демократије. Америчким бирачима се поручује да имају само један легитимни избор: Бајдена.

Иако не звучи превише демократски, јер од свих који се не слажу са политиком актуелног председника захтева се да не искажу своје неслагање, порука је умногоме тачна. „Гласајте за мене или за губитак демократије” слоган је шефа Беле куће, који је недавно изборе дефинисао као сукоб демократије против диктатуре. Све остало је мање важно уколико један кандидат жели да сачува демократију а други би да је уништи, формулација је која наговештава да је демократија већ озбиљно рањена.

Да ли ће бирачи следити Бајденова упутства и заборавити на питања која их муче у свакодневном животу? Вероватно неће, уз ризик да допусте Трампу да настави да води земљу својим ауторитарним стилом који је не само оштро поделио Америку већ урушио међународни углед и покварио односе са најближим савезницима.

Трамп никада није прикривао амбицију за што већом контролом државе, а његови захтеви за лојалношћу су легендарни. Јасно је дао до знања да га не занимају ни истина ни они који би му се супротставили. Он и данас сматра да су лажови сви они који не подржавају његову највећу лаж: да су избори 2020. покрадени. Живи своје истине и то очекује и од других у земљи која је подељена и око тога шта је уопште значење истине.

Џорџ Орвел је у роману „1984” писао: „Ако сви други прихвате лаж коју је Партија наметнула – и ако сви записи казују исту ствар – тада лаж прелази у историју и постаје истина. Ко контролише прошлост, контролише будућност; ко контролише садашњост контролише прошлост.” Тако су настале чувене „алтернативне чињенице” од бога послатог Доналда Трампа.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa