Jevanđelje po Trampu

Odavno se Amerikanci nisu spremali za izbor predsednika u tako turobnoj atmosferi obeleženoj strahom od velikog rata i strepnjom za budućnost zemlje. Ubedljiv trijumf Donalda Trampa u Ajovi nagoveštava njegovo krunisanje za republikanskog kandidata i ponovljeni duel sa Džozefom Bajdenom u novembru.

Biće to okršaj dvojice vremešnih, nepopularnih kandidata, što je samo briga više zemlje koja je zabrinuta zbog metastaze unutrašnjih podela koje ugrožavaju temeljne vrednosti američkog demokratskog eksperimenta i u svakodnevnu debatu ubacuju čak i pretnje građanskim ratom, uz razliku da akteri ne bi bili sever i jug, već magarac i slon, maskote demokrata, odnosno republikanaca.

Amerika se postrojava duž Mažino linije koju je Tramp iscrtao tokom četvorogodišnjeg mandata obeleženog nipodaštavanjem Kongresa, vređanjem rivala, ignorisanjem zakona, proglašavanjem kritičkih novinara za „neprijatelje naroda”.

Kokus u Ajovi, prvi u nizu koji određuje kandidata, više je delovao kao čitanje jevanđelja nego političke poruke. „Bog je rekao, treba mi neko voljan da ustane pre zore, sredi ovu zemlju, radi čitav dan, pojede večeru i onda ode u Ovalnu sobu gde ostane do posle ponoći... Bog je stvorio Trampa”, uzvikivao je narator, recitujući omiljeni repertoar bivšeg predsednika: da je žrtva „prevara”, „lova na veštice”, „laži”, „lažnih optužbi”, „lažnih suđenja” sudija koji su „životinje”, „nameštenih izbora”, „nameštenih optužbi”. Tramp je stvorio armiju, četvrtinu stanovništva, koja duboko veruje da „istinski američki patriota možda mora da se osloni na nasilje kako bi spasao zemlju”.

Trampovi rivali opisuju se kao „glupaci”, „korumpirani”, „nesposobni”, „marksisti”, „komunisti”, „fašisti”, „gamad”, „globalisti” i „ratni huškači”, koji su Ameriku doveli do toga da je „veoma blizu trećem svetskom ratu”. Haubička retorika najavljuje beskompromisnu borbu bez rukavica tokom koje će Tramp sve više odlaziti udesno najavljujući kako će osvetnički rušiti demokratske norme ukoliko dobije drugi mandat.

Njegovi sledbenici izgleda da vole kada Tramp preti. Tako je u ponedeljak zbrisao rivale. Dobio je više od Rona Desantisa i Niki Hejli zajedno. Guverner Floride, nekada smatran za ozbiljnog Trampovog izazivača, pretrpeo je šokantan udarac i mala je uteha što je završio na drugom mestu. Bivša ambasadorka u UN je razočaravajuće treća iako se nada uspehu narednog kokusa u Nju Hempširu, gde će pred sobom imati umerenije i nezavisnije misleće birače.

Istraživanja pokazuju da bi beskompromisna Hejli glatko pobedila Bajdena, ali Tramp sve čini da je osujeti iako nije posebno popularniji nego pre četiri godine. „Ukoliko bi Tramp vodio brigu o zemlji upola kao o sebi, izašao bi iz trke i dopustio uspon komete Hejli”, piše kolumnistkinja „Vašington posta” Ketlin Parker. „Ali on bi radije uništio sve što mu se nađe na putu nego što bi svoj ego prepustio rulji koja se još usuđuje da traži istinu.”

Inflacija je u padu, nezaposlenost se vratila na nivo pre pandemije, otpuštanja su rekordno mala, ali su Trampovi rivali u značajnoj meri bili nedorečeni oko ostalih ključnih pitanja: imigracije, pomoći Ukrajini i socijalne sigurnosti. Jednostavno nisu znali, ili imali hrabrosti, da jasno kažu šta u sadašnjoj Americi znači biti republikanac.

Neko ko je ranije pretio da će deportovati milione ilegalnih imigranata, ponovo ih je nadmašio dok jezikom inkvizicije tvrdi da imigranti „truju krv” zemlje. Odigrao je i ukrajinsku kartu. Govorio je da će ukoliko bude izabran „za 24 časa” zaustaviti rat preteći Vladimiru Putinu povećanjem vojne i finansijske podrške Ukrajini, a Volodomiru Zelenskom ukidanjem pomoći – kako bi ih primorao da sklope mir. Mnogi veruju u njegovu umnogome nekonzistentnu taktiku.

Republikanci su Trampovi, a konzervativni birači pokazuju da obožavaju njegovu toksičnu retoriku. Ponuđena im je alternativa narcisoidnom demagogu, ali oni su odabrali Trampa. Desantisova poruka da sačuvaju „svetu vatru slobode” nije dopirala do njihovih ušiju. Kao ni reči Hejlijeve da zaslužuju „Ameriku bez drame, Ameriku koja bi bila bolja nego kada ima dvojac osamdesetogodišnjaka koji trče za predsednika”.

Birači, mahom farmeri i stočari, nisu bili pokolebani ni ledenom temperaturom Ajove. Ne smeta im što je njihov miljenik u nezabeleženoj poziciji da vodi kampanju dok je suočen sa 91 krivičnom optužbom za dela dok je bio kandidat 2016, predsednik i bivši predsednik. Pre svega zbog odgovornosti vezane za nezapamćene nerede pred Kapitol hilom koje su januara 2021. izazvali Trampovi simpatizeri tvrdeći da su izbori pokradeni. I danas dve trećine onih koji su učestvovali na kokusu u Ajovi veruje da je Bajdenova pobeda nad Trampom nelegitimna.

Tramp je svoje pravne probleme uspeo da pretvori u izborni adut. Uništio je mnoge stare republikanske konsenzuse ne stvarajući nove. Sezona je verovatno odlučena na startu, a izborna trka za nominaciju neizvesna je koliko i rezultat predsedničkih izbora u Rusiji u martu.

Demokrate strahuju da bi druga Trampova administracija uvela Ameriku u haos, ograničila ustavna prava i uništila legitimitet izbora. Zato je jedna od ključnih poruka Bajdenove kampanje zaštita demokratije. Američkim biračima se poručuje da imaju samo jedan legitimni izbor: Bajdena.

Iako ne zvuči previše demokratski, jer od svih koji se ne slažu sa politikom aktuelnog predsednika zahteva se da ne iskažu svoje neslaganje, poruka je umnogome tačna. „Glasajte za mene ili za gubitak demokratije” slogan je šefa Bele kuće, koji je nedavno izbore definisao kao sukob demokratije protiv diktature. Sve ostalo je manje važno ukoliko jedan kandidat želi da sačuva demokratiju a drugi bi da je uništi, formulacija je koja nagoveštava da je demokratija već ozbiljno ranjena.

Da li će birači slediti Bajdenova uputstva i zaboraviti na pitanja koja ih muče u svakodnevnom životu? Verovatno neće, uz rizik da dopuste Trampu da nastavi da vodi zemlju svojim autoritarnim stilom koji je ne samo oštro podelio Ameriku već urušio međunarodni ugled i pokvario odnose sa najbližim saveznicima.

Tramp nikada nije prikrivao ambiciju za što većom kontrolom države, a njegovi zahtevi za lojalnošću su legendarni. Jasno je dao do znanja da ga ne zanimaju ni istina ni oni koji bi mu se suprotstavili. On i danas smatra da su lažovi svi oni koji ne podržavaju njegovu najveću laž: da su izbori 2020. pokradeni. Živi svoje istine i to očekuje i od drugih u zemlji koja je podeljena i oko toga šta je uopšte značenje istine.

Džordž Orvel je u romanu „1984” pisao: „Ako svi drugi prihvate laž koju je Partija nametnula – i ako svi zapisi kazuju istu stvar – tada laž prelazi u istoriju i postaje istina. Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost; ko kontroliše sadašnjost kontroliše prošlost.” Tako su nastale čuvene „alternativne činjenice” od boga poslatog Donalda Trampa.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista