Инспирација на сваком кораку

„Главна врлина џеза је то што спаја људе”, речи су једног од водећих имена европског џеза Стефана ди Батисте који долази следеће недеље у Београд. Батиста, који сматра да музика треба да буде једноставна и комуникативна, наступиће са својим квартетом у оквиру Београдског џез фестивала. Концерт младог италијанског алт саксофонисте заказан је за суботу, 25. октобар, у Задужбини Илије М. Коларца.

Иако Италијан, за каријеру овог музичара пресудан је био одлазак у Париз, где су га запазили продуценти куће „Blue Note”. Први албум „Volare”објавио је 1997. године, а од тада овај импровизатор романтичног тона снимио је још неколико плоча. Једна је била посвећена његовом музичком хероју Чарлију Паркеру.

У интервјуу за „Политику” Стефано ди Батиста признаје да није знао много тога о Београдском џез фестивалу пре него што је добио позив за наступ, али додаје да је чуо да је реч о добром фестивалу. На питање шта могу да очекују они који дођу на концерт његовог квартета у Коларчеву задужбину, италијански саксофониста каже:

– Надам се да ће публика уживати у нашој изведби. Долазим са дивним музичарима, као што су Фабрицио Босо, трубач, Батист Тротињон који свира „хамонд” оргуље... Извешћемо репертоар са албума „Trouble Shootin” и надам се да ће се публика добро провести. Сигуран сам да ће наше импровизације звучати моћно и да ће наша свирка бити слободна. Желим да се људи осете срећним после концерта.

Саксофон сте почели да свирате када сте имали 13 година. Зашто баш тај инструмент?

– Нисам ја изабрао тај саксофон, већ ми је то предложио мој професор зато што је то био једини инструмент који сам могао да носим у рукама. Морам да Вам признам да сам ја силно желео да свирам трубу. Међутим, ипак сам послушао професора и тако сам постао саксофониста.

Шта је Париз значио за Вашу професионалну каријеру?

 – Тај град је веома важан за мене, јер сам тамо, на неки начин, открио себе. Знате, ја сам прави Италијан, навикао на родитеље, бригу породице и није ми нимало било лако да са 24 године одем сам у другу, потпуно страну земљу. У Паризу сам и изградио себе као музичара. Зато је то било сјајно искуство. Друга важна ствар је да у том граду има много врсних музичара. Тамо можете да упознате многе сјајне људе, а шанса да радите са њима је непроцењива. Ја сам тамо за кратко време добио прилику да радим три различита посла. Позвао ме је Национални оркестар да са њима свирам три године, Алдо Романо ме је такође звао да радим са њима, а добио сам шансу и да свирам са Мишелом Петрућијанијем. Осим тога, људи у Паризу показују много више ентузијазма за музику. Када у Паризу кажете да сте музичар, они вас гледају са изненађењем и поштују вас, а када то кажете у Италији, они вас питају: „Али шта ти је прави посао, од чега живиш?”

Али, ви сте из Рима?

– Рим је невероватан град. На пример, у Милану су организовани неки џез концерти протеклог лета, али су били слабо посећени, за разлику од Рима где људи обожавају да слушају музику. Имамо „Аудиторијум”, који је увек пун посетилаца и одличних музичара и „Каза дел џез” коју је основао наш бивши градоначелник Велтрони. Имамо још много места на којима се слуша џез и људи воле концерте. Зато је Рим прави град за бављење музиком, нарочито овом.

Одакле црпите инспирацију за свој рад и који су то музичари или композитори који су имали највише утицаја на Ваше стваралаштво?

– Инспирација се може наћи на сваком кораку и у свакој врсти музике. Међутим, постоје особе које су биле значајне за мој развој као музичара и моју каријеру. Моји професори, Елвин Џонс, са којим сам доживео дивне професионалне тренутке, Мишел Петрућијани, ма цео свет је извор инспирације! И, наравно, Чарли Паркер.

Давно сте изјавили да трагате за духом џеза. Да ли сте га, у међувремену, бавећи се музиком, „ухватили”?

– Још трагам. Није важно пронаћи значење џеза, већ изнова трагати. Мислим да ћу, уколико дођем до суштине џеза бити у великом проблему и веома забринут. Немогуће је „ухватити” дух. Када сам једном приликом у авиону причао са Елвином Џонсом, упитао сам га: „Маестро, шта је џез за Вас?”, а он ми је рекао: „Стефано, шта видиш кроз овај прозор?” Одговорио сам да видим небо, сунце, облаке, пространство, а он је на то рекао: „Е, па то је џез!”

Шта Вас очекује после концерта у Београду?

Брзо се враћам у Рим, јер сам пре три месеца добио дете. „Заљубљен сам” у своје дете и сви планови се врте око њега. Што се тиче музике, волео бих да снимим још један албум, мада више не верујем у дискографију. Више ми се свиђа да свирам уживо. Убудуће бих волео да се концентришем искључиво на концерте, а плоче нека мало сачекају.