Доналд Трамп је озбиљна политичка сила

У години када 4,2 милијарде људи широм света излазе на биралишта, председнички избори у САД од егзистенцијалног су значаја, како за Америку, тако и за остатак света, због могућих радикалних промена приоритета Вашингтона, закључак је два панела у финишу Светског економског форума у Давосу, који је завршен јуче.

„Могу ли економије остатка света да се заштите у случају победе Доналда Трампа?”, било је једно од питања панела на тему „Изглед глобалне економије”. Дејвид М. Рубинштајн, суоснивач и копредседавајући америчке инвестиционе групе „Карлајл”, оценио је да је „Доналд Трамп озбиљна политичка сила и, како ствари сада стоје у САД, лако би могао да победи”.

„Највећа политичка промена која се лане десила у САД јесте чињеница да, мимо фамилије Доналда Трампа, можда нико није предвидео какав је раст популарности доживео аспирант који је четири пута био оптужен по 91 основи. Трампова популарност толико је скочила да он комотно може очекивати да већ у марту добије номинацију Републиканске странке, вероватно раније од било којег претходног кандидата. Ако Трамп буде номинован, онда то значи да је Републиканска странка трећи пут заредом предложила истог човека за председничку трку. Јасно је да Трамп има бројне следбенике: многи аналитичари то превиђају”, истакао је Рубинштајн.

Према његовој процени, „Трамп је озбиљна политичка сила, па не би требало отписати могућност да буде поново изабран, упркос чињеници да многи људи, па и овде у Европи, нису његови обожаваоци”.

Тачно 45 држава САД, од 50, наставио је Рубинштајн, на председничким изборима 2016. и 2020. гласало је идентично. „Само пет – Аризона, Џорџија, Мичиген, Пенсилванија и Висконсин – мењало је своје политичке преференције. Трамп сада води у свих пет. Да се избори одржавају данас, лако би се могло догодити да Трамп победи. Притом не треба отписати Џозефа Бајдена. Имамо два постарија кандидата, у Америци се ствари свакодневно мењају, мада сам уверења да ће овог пута бити тесни резултати”, проценио је Рубинштајн.

Европљани имају бројне разлоге да стрепе од Трампове победе, нагласио је јуче Ијан Бремер, председник глобалне консултантске фирме за процену политичких ризика „Еуразија груп”, током панела „4,2 милијарде људи излазе на изборе”.

„Трампова победа била би невиђена катастрофа за Европљане. Зато што он не подржава НАТО ни Европску унију, док Володимира Зеленског сматра личним непријатељем. Кад Трамп каже да би рат у Украјини решио за један дан, то значи да би од Украјинаца захтевао да прихвате стање ствари које жели Путин. У противном, повукао би паре – и ето. Уколико Трамп добије номинацију, постаће драматично моћнији на америчкој политичкој сцени”, оценио је Бремер.

Американци сада много мање верују државним институцијама него половином прошлог века, изјавила је Рејчел Ботсман, предавач на Оксфорду.

„Око 70 одсто Американаца исказивало је 1967. године поверење у државне институције САД. Данас је то око 22 процента. У Великој Британији, их је око 30 одсто, у земљама ОЕЦД-а око 40 одсто. За Доналда Трампа изборни процес, чини се, личи на театарски перформанс: верујем да би уживао да из наранџасте затворске униформе уђе у Белу кућу, уз одушевљење својих присталица”, описала је Ботсманова.

Ако ослушкујете овогодишњи „Давос”, онда је Трамп већ победио, само што се већ годинама већина процена и прогноза на СЕФ касније покажу као погрешне, приметио је Александар Сорос, историчар и филантроп, син Џорџа Сороса.

У међувремену, у разговору о изборној години „без преседана по масовности”, Марк Леонард, директор Европског савета за спољне послове, приметио је да се у ЕУ неодмерено велики значај придаје јунским изборима за Европски парламент, где према његовим речима не треба очекивати велике промене у односима снага. „Много су значајнији национални избори у ЕУ, где се може догодити да у девет држава, дакле трећини чланства уније, власт освоје десничарске снаге.”

А кад је реч о изгледима глобалне економије у 2024, Кристин Лагард, председница Европске централне банке, нагласила је да свет улази у епоху у којој „оно што није нормално постаје нормално”. Лагардова је притом споменула потрошњу у узмицању на глобалном нивоу, врло проблематично тржиште рада и драматичан пад штедње, „сведене данас готово на нулу”.

Опхрван борбом против тренутних криза, свет готово не уочава споровозне промене које угрожавају иоле озбиљнији привредни раст, приметио је председник Сингапура Тарман Шанмугаратман. „Идемо у сусрет осетној промени глобалне еколошке равнотеже, феномену све старије популације с којим још не знамо да се суочимо и све већој поларизацији света. Да не говоримо о све бројнијим ратовима”, упозорио је Шанмугаратман јуче у Давосу.