Смернице за превенцију рака

У нашој земљи сваке године од различитих врста карцинома оболи 30.000 људи, а умре њих више од 19.000. Становништво Србије највише погађа рак плућа од кога годишње оболи 5.200 особа, од рака дојке разболи се 4.000 жена, а 3.500 људи болује од рака дебелог црева. По учесталости обољења, следе рак грлића материце, од којег годишње оболи између 1.400 и 1.500 жена, док је код мушке популације најчешћи карцином плућа, бронхија и простате.

Иако се често у јавности може чути да је ова опака болест једна од оних на чију појаву никако не можемо да утичемо, више од 20 светских стручњака-онколога, на основу различитих дугогодишњег истраживања, дошло је до неких закључака који могу помоћи у превенцији настанка овог опаког обољења. Истраживања показују да би број оболелих могао бири мањи за трећину уколико би људи променили начин исхране, одржавали идеалну телесну тежину и редовно се бавили физичком активношћу.

У брошури „Смернице за превенцију рака” британског одељења Светске фондације за истраживање карцинома дати су савети којих се сваки човек може придржавати, а који су главни за одбрану организма од настанка обољења.

Нутриционисти објашњавају да једна од основних навика наших људи да на менију увек морају да имају месо није добра. Треба имати пет оброка дневно, а у тањиру увек треба да се нађу воће и поврће. Оно што издваја храну биљног порекла као изузетно добру за очување здравља јесте то што она садржи такозване фитохемикалије које могу да спрече настанак опаког обољења.

Испитивање указује на то да конзумирање црвеног меса повећава опасност од настанка рака, и да због тога треба ограничити његово уношење у мањим порцијама од 80 грама, и то највише неколико пута недељно. Уношење превелике количине свињетине, јагњетине или говедине повећава вероватноћу за појаву карцинома црева, а стручњаци кажу да треба избегавати и месне прерађевине. Наш народ има навику да једе бели хлеб, или да користи бело брашно у припреми посластица, а стручњаци упозоравају да управо ову навику треба што пре изменити.

– Наш народ није довољно едукован у области здраве исхране. Истраживања указују управо на везу између исхране и настанка карцинома. Ера здраве хране ће наше крајеве захватити тек за пет година, а уз усвајање здравих навика може да дође и до смањења ризика од настанка рака – истакла је Ана Тодоровић, нутрициониста Дома здравља „Савски венац”.

Истраживања стручњака показују да је неопходно свакодневно уношење у организам воћа и поврћа, који су одлични у заштити од настанка рака уста, грла, гркљана и желуца. Будући да су воћке богате биљним влакнима одличне су и за превенцију карцинома црева, али и рака плућа.

И неконзумирање алкохола може бити одличан савезник у борби против настанка карцинома. За жене се препоручује да не пију више од једне чаше пива или вина, или чашицу жестоког пића, док је мушкарцима дозвољено да попију две чаше алкохолног пића. Др Милка Поповић, директор Лабораторије за ортомолекуларну медицину, каже да исхрана може да утиче на функцију наших гена.Она објашњава да у храни на подручју Европе генерално постоји дефицит врло битног антиканцерогеног минерала селена и да зато није ни чудо што већина популације пати од дефицита овог минерала па тако све више људи болује од карцинома. 

– Генетско испитивање омогућава нам да тестирамо генетску предиспозицију за настанак одређених болести, па и карцинома. Доказано је да храна, као што су броколи, прокељ, кељ, карфиол и купус,  садржи активну супстанцу „инидол-3-карбонил” која поспешује правилан метаболизам естрогена и ублажава дејство лошег естрогена. Овим је могуће умањити ризик од настанка карцинома дојке – сматра др Поповић.

Колико се светски лекари баве овом проблематиком говори и податак да је Центар за помоћ особама са карциномом у Бристолу направио посебни приручник који би требало да пружи главне смернице за исхрану пацијената у заштити од опаке болести. Др Поповић истиче да у препорукама стоји да је неопходно дневно узимање две литре воде, од осам до десет порција воћа и поврћа, али и поменутих интегралних житарица као што је овас, раж, хељда, просо, киноа... Риба и пилетина су, такође, обавезне на менију, као и многи зачини који садрже јаке антиоксидансе који могу бити од велике користи, а незаобилазни су и коштуњаво воће и семенке.

--------------------------------------------------------------

Неправилна исхрана и стил живота као фактори ризика

Др Славица Даутовић, педијатар-ендокринолог из Новог Сада, објашњава да су, према подацима Америчког националног института за рак, неправилна исхрана и стил живота фактори ризика за 35 до 50 одсто случајева рака. Она тврди да нова истраживања Универзитета „Харвард” све више потврђују важност здравих животних навика у спречавању малигних обољења и, обрнуто, директан штетан утицај висококалоричне хране богате засићеним мастима и рафинисаним шећерима на настанак рака.

– Од свих болести данашњице малигна обољења изазивају највећи страх. Неконтролисан раст и ширење измењених ћелија, обољење које се назива рак, настаје због оштећења гена који контролишу ћелијски раст. Ово оштећење може бити урођено или стечено током живота услед деловања различитих канцерогених материја које оштећују мембране ћелија и наследни материјал ћелије (генетски код). Физичка активност, контрола телесне тежине и правилна исхрана могу да спрече или одложе развој неких облика рака код људи који имају повећан ризик за ова обољења – нагласила је др Даутовић.

Наша саговорница напомиње да прва запажања о директном утицају исхране на појаву рака потичу од британског лекара Дениса Биркита из 1970. године, док је употреба функционалне хране за специфична здравствена стања одобрена у Јапану 1980. године.

– Према подацима Светске здравствене организације, гојазност повећава ризик оболевања од рака дебелог црева, простате, материце, дојке и органа за варење за 30 одсто због метаболизма бројних хормона у масном ткиву. Соја је богат извор различитих антиканцерогених материја, укључујући лигнине и фитоестрогене. Немачки научници су доказали да је исхрана богата сојом један од главних разлога ређе појаве рака дојке код жена Азије – додала је др Даутовић.