Мноштво програма и обука за незапослене

За разлику од прошле године, када је за активне мере запошљавања издвојено 6,85 милијарди динара, захваљујући чему је у директне финансијске мере укључено близу 18.000 незапослених, од чега 2.000 особа са инвалидитетом, у 2024. години буџет Националне службе за запошљавање „тежи” је за 900 милиона динара. За те намене ове године издвојено је укупно 7,75 милијарди динара. Поред тога, значајну улогу имају и готово све локалне самоуправе, као и АП Војводина, које из својих буџета издвајају додатна средства за реализацију локалних и регионалних планова запошљавања – укупно у износу од 900 милиона динара.

Незапосленима, којих је на евиденцији иначе око 387.000, што је мање за око 10 одсто у односу на исти период лане, и ове године биће на располагању различити програми обука, на захтев послодаваца и за тржиште рада, потом програми стицања практичних знања и функционалног образовања... Такве обуке су махом намењене теже запошљивим категоријама.

– Укупан број незапослених без квалификација и нискоквалификованих који се налазе на евиденцији НСЗ је 137.183. То чини близу трећине, односно 35,5 одсто, од укупног броја незапослених – наводе у НСЗ.

Један од видова државне помоћи за овакав тип незапослених су обуке за потребе тржишта рада. Циљ ове мере је подизање нивоа компетентности, конкурентности и запошљивости незапослених кроз стицање додатних знања и вештина за обављање послова у оквиру стеченог или новог занимања.

– Планиране обуке у 2023. години ће се реализовати у првој половини 2024. године. Прилику за стицање компетенција полазници ће стећи укључивањем у обуке за столаре, зидаре, руковаоце виљушкаром, геронто-домаћице, здравствене неговатеље, израђиваче пица, обављање послова маникира и педикира и друге обуке... – набрајају у НСЗ.

Иначе, у каталогу обука за тржиште рада, а који се односи на незапослене, као и на незапослене са инвалидитетом, али и на оне без завршене средње школе и оне који завршавају основно образовање, има места за 1.200 кандидата. За обуке из области програмирања, затим личних услуга, попут маникира или педикира, влада највеће интересовање незапослених у Србији. Највећи број полазника се, како се наводи у каталогу, укључује у обуке из области економије (вођење пословних књига) и маркетинга (обука за дигитални маркетинг).

Када је реч о стицању практичних знања – кроз заснивање радног односа, лица се оспособљавају за обављање конкретних послова у трајању од три месеца кроз рад у непосредно присуство ментора ради стицања практичних знања и вештина. У НСЗ наводе да су се током 2023. полазници оспособљавали за послове помоћних кувара, пекара, столара, помоћника аутомеханичара... Ту су и обуке на захтев послодавца, а мера подразумева стицање практичних знања и вештина за обављање конкретних и специфичних послова код послодавца кроз образовни модел. Након завршетка обуке, најбољи полазници заснивају радни однос код послодавца. Током прошле године полазници су се обучавали за послове шивача, куваре, раднике за израду дрвне галантерије, магационере...