„Кне­жев ар­се­нал” у Крагујевцу чека обнову

Иако пред­ста­вља кул­тур­но до­бро од из­у­зет­ног зна­ча­ја за Ре­пу­бли­ку Ср­би­ју, ком­плекс Вој­но­тех­нич­ког за­во­да у Кра­гу­јев­цу не­до­пу­сти­во је за­пу­штен

Кра­гу­је­вац – Два то­па из 19. ве­ка, пр­вен­ци кра­гу­је­вач­ке То­по­лив­ни­це, ко­ји су ста­ја­ли ис­пред зда­ња за­пу­ште­не Ча­ур­ни­це, а чи­ји је „ми­сте­ри­о­зни не­ста­нак” пре пар да­на за­бри­нуо Кра­гу­јев­ча­не и по­кре­нуо ла­ви­ну ме­диј­ских спе­ку­ла­ци­ја, на­ла­зе се на си­гур­ном, у фа­бри­ци „За­ста­ва оруж­је”, где ће уз по­моћ струч­ња­ка Вој­ног му­зе­ја у Бе­о­гра­ду би­ти оба­вље­на њи­хо­ва ре­ста­у­ра­ци­ја. На­кон то­га, то­по­ви ће би­ти пре­ме­ште­ни ис­пред Му­зе­ја „Ста­ра лив­ни­ца”, а пла­ни­ра­но је да до­би­ју и аде­кват­не ла­фе­те.

Пре­ма ре­чи­ма ди­рек­то­ра „За­ста­ва оруж­ја” Са­ше Ми­ло­ше­ви­ћа, са­гла­сност за ре­ста­у­ра­ци­ју то­по­ва до­би­је­на је од Ре­пу­блич­ког за­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре под чи­јом се ин­ге­рен­ци­јом на­ла­зи ком­плекс Вој­но­тех­нич­ког за­во­да у Кра­гу­јев­цу, по­зна­ти­ји као „Кне­жев ар­се­нал.”

– Про­шле го­ди­не смо обе­ле­жи­ли 170 го­ди­на по­сто­ја­ња фа­бри­ке „За­ста­ва оруж­је”, што је исто­вре­ме­но и ју­би­леј пр­вог успе­шног ли­ве­ња то­по­ва у кра­гу­је­вач­кој То­по­лив­ни­ци. Том при­ли­ком су не­ки од го­сти­ју ко­мен­та­ри­са­ли ста­ње то­по­ва, па се ру­ко­вод­ство фа­бри­ке од­лу­чи­ло да их по­ша­ље­мо на ре­ста­у­ри­ра­ње. На­кон то­га смо се обра­ти­ли Ре­пу­блич­ком за­во­ду за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, ко­ји је је­ди­ни над­ле­жан за то – об­ја­снио је Ми­ло­ше­вић.

Ре­пу­блич­ки за­вод за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре је кон­ста­то­вао да су „то­по­ви у при­лич­но за­пу­ште­ном, не­при­ме­ре­ном ста­њу, ис­пи­са­ни гра­фи­ти­ма...”

„Има­ју­ћи у ви­ду спо­ме­нич­ки ка­рак­тер про­стор­но-кул­тур­но-исто­риј­ске це­ли­не Ком­плекс Вој­но­тех­нич­ког за­во­да у Кра­гу­јев­цу, утвр­ђе­не за не­по­крет­но кул­тур­но до­бро од из­у­зет­ног зна­ча­ја за Ре­пу­бли­ку Ср­би­ју, са по­себ­ним освр­том на уло­гу Му­зе­ја ’Ста­ра лив­ни­ца’ у очу­ва­њу и пре­зен­та­ци­ји ин­ду­стриј­ског на­сле­ђа, Ре­пу­блич­ки за­вод за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре је са­гла­сан да се из­вр­ши дис­ло­ка­ци­ја пред­мет­них то­по­ва, то јест да се по­ста­ве ис­пред згра­де му­зе­ја не­ка­да­шње То­по­лив­ни­це. У ве­зи са тим, по­треб­но је из­вр­ши­ти де­та­љан пре­глед, чи­шће­ње и за­шти­ту екс­по­на­та, као и из­ра­ду др­ве­них ла­фе­та на ко­ји­ма ће ста­ја­ти”, сто­ји у до­пи­су ове уста­но­ве упу­ће­ном фа­бри­ци „За­ста­ва оруж­је”.

Под над­зо­ром Ре­пу­блич­ког за­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, у Кра­гу­јев­цу се оба­вља и са­на­ци­ја „Ве­ли­ког дим­ња­ка”, још јед­ног ре­пре­зен­та­тив­ног објек­та у кру­гу „Кне­же­вог ар­се­на­ла”. Ста­ри дим­њак ви­сок 33 ме­тра, ко­ји се уз­ди­же на пла­тоу ис­пред ру­и­ни­ра­не Ма­шин­ске ра­ди­о­ни­це, по­чео је да се кри­ви још пре три­де­се­так го­ди­на, а да­нас је наг­нут 70 цен­ти­ме­та­ра у од­но­су на сво­ју вер­ти­кал­ну осу. До дра­стич­не де­ви­ја­ци­је дим­ња­ка, ко­ји је гра­ђен од 1882. до 1889. го­ди­не, у вре­ме кра­ља Ми­ла­на Обре­но­ви­ћа, до­шло је по­сле НА­ТО бом­бар­до­ва­ња 1999, ка­да је га­ђа­на и „За­ста­ва”. Са­на­ци­ји дим­ња­ка при­сту­пи­ло се ав­гу­ста про­шле го­ди­не.

– Ово су пр­ви ве­ли­ки и бит­ни ра­до­ви на про­сто­ру Вој­но­тех­нич­ког за­во­да. На­да­мо се да ће са­на­ци­ја „Ве­ли­ког дим­ња­ка” би­ти под­сти­цај и за дру­ге по­сло­ве у овом, мо­ра се при­зна­ти, за­пу­ште­ном ком­плек­су, ко­ји има из­у­зе­тан зна­чај за вој­ну и тех­но­ло­шку исто­ри­ју Ср­би­је. Вр­ло до­бро ви­ди­мо и схва­та­мо ори­јен­ти­са­ност гра­да Кра­гу­јев­ца да се „Кне­жев ар­се­нал” до­ве­де у ред, ста­ви у упо­тре­бу, да се адап­ти­ра, ре­кон­стру­и­ше, ре­ви­та­ли­зу­је. За­то смо увек из­ла­зи­ли у су­срет град­ској упра­ви ка­да је реч о струч­ној по­мо­ћи. Дру­го пи­та­ње су фи­нан­си­је, а уло­га др­жа­ве би би­ла да обез­бе­ди но­вац, као и у сва­ком дру­гом про­јек­ту – на­вео је та­да ар­хи­тек­та Алек­са Ци­га­но­вић из Ре­пу­блич­ког за­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре.

Пр­ва ва­ло­ри­за­ци­ја исто­риј­ског зна­ча­ја „Кне­же­вог ар­се­на­ла” из­вр­ше­на је 1953, а 1979. го­ди­не ка­те­го­ри­за­ци­ја је по­диг­ну­та на ни­во кул­тур­ног до­бра од ве­ли­ког зна­ча­ја. Од­лу­ка­ма над­ле­жних из 2014. и 2016. го­ди­не, ком­плекс Вој­но­тех­нич­ког за­во­да де­фи­ни­сан је као кул­тур­но до­бро од из­у­зет­ног зна­ча­ја, што под­ра­зу­ме­ва и нај­ве­ћи сте­пен за­шти­те. Упр­кос то­ме, др­жа­ва не успе­ва да обез­бе­ди но­вац за ре­ви­та­ли­за­ци­ју „Кне­же­вог ар­се­на­ла”, што је град Кра­гу­је­вац на­те­ра­ло да при­сту­пи ко­мер­ци­ја­ли­за­ци­ји про­сто­ра кроз та­ко­зва­но парт­нер­ство јав­ног и при­ват­ног сек­то­ра, о че­му су већ до­не­те не­ке од­лу­ке. Ова­кав кон­цепт има сво­је пред­но­сти, али са со­бом но­си и ри­зи­ке ко­ји се по­себ­но од­но­се на за­шти­ту исто­риј­ског и кул­тур­ног на­сле­ђа од не­про­це­њи­ве вред­но­сти.