Матија њим самим

Биографија Матије Бећковића из пера Радована Поповића „Матија њим самим”, у издању Вукотић медије, уз бројне фотографије, предочава песников живот и стваралаштво. „Када се Вуку Бећковићу, официру краљевске војске са службом у Сенти, градићу на северу Бачке, крај Тисе, 29. новембра 1939. године, родило прво дете, син, узбуђењу није било краја. Супруга Зорка, родом из оближње Кањиже, где јој је отац Миладин Таушан по повратку са Солунског фронта као добровољац добио земљу и населио се у ову равницу, желела је да своме првенцу да име Матија, по завету вољеног брата Милана Таушана, који је као млади комуниста, питомац крагујевачког Војнотехничког завода, извршио самоубиство у Петроварадину, где је био на одслужењу војног рока. Причала је најближима да је као трудница сањала како је неки Мађар хтео ножем да је удари у стомак, а већ покојни брат је испречио своју руку и рекао: ’Немој, ту је Матија’. А онда се обратио сестри: ’Ти ћеш родити сина и даћеш му име Матија’.” Следи опис Матијиног животног пута, од школовања, првих прочитаних књига и одгледаних филмова, до првих стихова, велике животне љубави, дружења са писцима, књижевних успеха и признања. „Оно што сам о Црној Гори најбоље умео да кажем, казао сам у својим стиховима. Оно што говорим изван стихова исто је то, само казано горе. Имао сам више од педесет година кад сам у Црној Гори први пут јавно проговорио. Али, што сам од ње више бежао као да сам јој бивао ближи, а што сам је више упознавао, бивала ми је даља и нестварнија. И никад ме није до краја уверила у своје постојање”, беседио је Матија у манастиру „Острог”. 

О књижевном превођењу и преводима

„Имитатори гласова” збирка је текстова наших најбољих преводилаца о књижевном превођењу и преводиоцима, коју је приредила Гордана Ђерић, а објавио је Институт за европске студије. Ту су текстови Жарка Радаковића, Николе Бертолина, Мирјане Маринковић, Јелене Стакић, Аријане Божовић, Боривоја Герзића, Анђелке Цвијић, Горана Скробоње, Флавија Ригоната, Владимира Д. Јанковића, Гордане Ђерић. „Преводилац сам многих дела Петера Хандкеа. Двадесет седам његових књига сам до сада превео на српскохрватски, данас српски језик. Овај писац ме је, иначе, темељно заинтересовао тек по мом одласку у емиграцију (...)”, пише Жарко Радаковић. О превођењу поезије говорио је Никола Бертолино, Мирјана Маринковић о томе шта значи преводити са турског, а Јелена Стакић, врсни преводилац са француског, између осталог, говори и о томе колико је преводилачки посао потцењен. Ова књига даје реч преводиоцима, који овој уметности превођења приступају као најзначајнијој форми језика, а преиспитују и друга питања као што су политичка коректност, односи писаца и преводилаца, утицај превођења на промене у широј језичкој и друштвеној заједници.

Интервјуи Бојана Јовановића

Књига разговора Бојана Јовановића „Трајност пролазног”, коју је у издању ХЕРЕеду приредила Душица Милановић, садржи чак четрдесет интервјуа овог неуморног ствараоца. Наслов књиге преузет је из једног од интервјуа, симболично се односи на цивилизацију, на то колико је трајност заправо илузорна. Ово дело уједно показује колико је др Бојан Јовановић, етнолог, песник, писац, синеаста, ангажован у тумачењу проблема који нас свакодневно заокупљају, у објашњењу нарави и најдубљих људских тежњи, митова, снова, религиозних идеја, политичких догађаја и ратова. Када Бојан Јовановић у својим интервјуима растумачи свеприсутно зло, сведе га и рационализује од апстрактне претње до логичне последице прецизних узрока релативизовања и порицања хуманистичких вредности.