Почела кампања за освајање Истанбула

Година која је управо почела у знаку је припрема избора у Америци, Русији, Индији, Европском парламенту и више од педесет земаља широм планете, док је у Турској у првом плану битка за поново освајање Истанбула, у којем је у последње време први пут на власти опозиција, што председник Реџеп Тајип Ердоган никако не може да преболи. Иако су до изласка на биралишта остала скоро три месеца, кампања је увелико почела.

Кад је реч о изборима у свету, у Анкари су уверени да ће Владимир Путин остати у Кремљу још један мандат. То индиректно потврђује и најава да ће почетком године посетити Турску. Под увеличавајућим стаклом биће и избори који се крајем године одржавају у Америци. Питање је: Џозеф Бајден, Доналд Трамп или неко трећи? То се могло и очекивати, пошто председник Ердоган са садашњим шефом Беле куће није успео да нађе заједнички језик око многих проблема, за разлику од његових претходника.

Ердоган је то недавно јавно потврдио, рекавши да у свету постоји озбиљна криза лидера. „У Америци је Доналд Трамп важно име, волели га ви или не. Он није имао скривену агенду”, рекао је турски лидер. Ердоган има похвалне речи и о Владимиру Путину и катарском шеику Тамиму бин Хамаду ел Танију, као и о бившим немачким канцеларима Ангели Меркел и Герхарду Шредеру.

Кад је реч о изборима у свету, у Анкари ће се с посебном пажњом пратити и гласање за посланике Европског парламента. После недавне победе исламофоба Герта Вилдерса у Холандији и јачања радикалних десничара у Италији, Немачкој, Француској и другим западним земљама, у Анкари страхују да ће се тај процес наставити и приликом избора за парламент у Стразбуру, што би могло да угрози положај више од шест милиона Турака који годинама живе и раде широм западне Европе.

Све то, ма колико на први поглед изгледало чудно, у сенци је локалних избора у Турској, пре свега освајања Истанбула. Анкара је ипак у другом плану, иако је престоница земље. То није чудно, пошто је град на Босфору највећи финансијски, трговински и културни центар, у којем живи сваки пети становник земље.

„Ми ћемо радити и дању и ноћу. Заправо немамо избора – морамо да победимо и да повратимо власт у свим великим градовима, пошто они (опозиција), откако су на власти, нису ништа урадили. Напротив, све су упропастили”, оптужује Ердоган.

Његова странака је 2019. претрпела неочекиван пораз у граду у којем је он одрастао и започео политичку каријеру. Средином последње деценије прошлог века, тада у четрдесетој години живота, он је изабран за најмлађег градоначелника у историји Истанбула.

Ердоган, који је сада на прагу осме деценије живота, не диже руке од политичке борбе. „Истанбул поново”, главна је порука кампање коју је већ почела његова партија. За градоначелника је предложио бившег министра за урбанизам и заштиту околине Мурата Курума (47). Турски председник још не открива кадровске карте у Анкари, Измиру и другим већим градовима, али обећава да ће његова странка, чим дође на власт, одмах почети да поправља грешке опозиције и да ће реконструисати старе зграде у мегаполису на Босфору, који, како упозоравају сеизмолози, лежи на трусном подручју. Очигледно је научио болну лекцију из недавне прошлости: тврди да неће дозволити репризу драме која је у фебруару прошле године задесила десет провинција у југоисточној Анадолији, где је земљотрес због лоше градње до темеља сравнио многе зграде и однео више од педесет хиљада живота.

Ни и у водећој Републиканској народној партији не седе скрштених руку: за челне функције поново су кандидовали досадашње градоначелнике – у Истанбулу Екрема Имамоглуа, а у Анкари Менсура Јаваша.

После пораза на мајским председничким и парламентарним изборима, опозициона Републиканска народна партија сменила је лидера Кемала Киличдароглуа, који је заредом претрпео више пораза од Ердогана. Наследио га је Озгур Озел, амбициозни млађи политичар, који је до сада био шеф посланичке групе странке у парламенту. Локални избори који се одржавају последњег дана марта ове године биће његов први велики политички испит.