Ревизори траже смену директора Правосудне академије

Шест месеци требало је Правосудној академији (ПА) да одлучи ко ће и какве последице сносити након што је у септембру један од кандидата за упис на обуку у овој образовној установи извукао коверту у којој је, осим питања, био и одговор. Програмски савет ПА као другостепени орган који је одлучивао по приговору кандидаткиње која је поднела приговор на процес избора, како сазнаје „Политика”, одлучио је пре неколико дана да приговор одбије и свима који су положили пријемни испит са довољним бројем бодова дозволи упис.

Иако кандидаткиња чији је приговор одбијен има могућност жалбе Управном суду, према речима „Политикиних” саговорника који су добро упознати са дешавањима на ПA, мало је вероватно да ће то урадити и да ће поменута правосудна инстанца донети одлуку којом би, евентуално, дошло до „рушења” изборног поступка.

– Испитна комисија коју чине судије и тужиоци је на дан испита, 14. септембра прошле године, сачинила службену белешку о уоченим неправилностима на пријемном, која је заведена на Правосудној академији. Чланови комисије су констатовали да су посумњали у регуларност кандидатовог одговарања и захтевали да ова правосудна установа предузме одговарајуће мере. Међутим, ова службена белешка, као и сам приговор кандидата нису одмах достављени Програмском савету, већ тек након више од месец и по дана – наводе саговорници „Политике”.

С обзиром на то да је, како се чини, ипак коначно одлучено о приговору и састављена ранг-листа за упис, чиме је стављена тачка на више него непријатан догађај, очекује се да ће коначно почети и академска година на ПA. Обука је, напоменимо, требало да почне још у октобру прошле године.

Само неколико дана пошто је одлучено о приговору на поступак избора, на адресу академије стигао је извештај Државне ревизорске институције (ДРИ), у којем се наводи да је ова установа током 2020. и 2021. године тешко кршила обавезу доброг пословања, јер није отклонила значајне неправилности које су биле установљене ревизијом. Будући да до исправки, како су навели, није дошло, ДРИ је Управном одбору ПA поднела захтев за разрешење одговорног лица, то јест директора Ненада Вујића, а о тешком кршењу обавезе доброг пословања обавестила је и Народну скупштину.

Осим тога, ДРИ је, у новембру прошле године, поднела кривичну пријаву против Вујића због наводног ненаменског трошења буџетских средстава, коју је Више јавно тужилаштво у Београду одбацило као неосновану.

У документу ДРИ, у који је „Политика” имала увид, указује се на то да је академија у 2020. години исплаћивала плате полазницима почетне обуке и након што су је завршили и да им је радни однос на одређено време продужаван више пута за шест месеци, у односу на прописано време трајања обуке. ПA је, проистиче из извештаја ДРИ, вршила исплату плата корисницима почетне обуке и пошто су ту обуку завршили, а радни однос им је после обуке продужаван на одређено време више пута по шест месеци. У 2021. години утврђен је износ неправилности од 86.149.000 динара, у 2022. од 96.712.000 динара, а од децембра 2022. до септембра 2023. године – 80.682.000 динара.

У извештају се Правосудној академији замера да је нетачно исказивале донације и помоћи од међународних организација.

Поводом извештаја ДРИ, јавности се саопштењем обратио Алумни клуб Правосудне академије (АКПА), као струковно удружење које окупља бивше и садашње полазнике ПА. У саопштењу се наводи да се проблем исплате плата свршеним полазницима не може поистоветити са осталим уоченим неправилностима.

– Свршени полазници ПА су лица која су завршила почетну обуку у трајању од 30 месеци и тиме испунила законом прописане услове за избор на судијску и тужилачку функцију. Чињеница да је велики број свршених полазника обуке у радном односу са ПА, након истека радног односа на одређено време у трајању од 30 месеци, колико траје почетна обука, проистиче искључиво из разлога што они нису изабрани на функцију. С тим у вези, током протеклих година указивали смо на то да проблем свршених полазника академије до тренутка њиховог избора на функцију мора бити решен на системски начин. При томе смо, за време последње реформе правосудних закона, предлагали стварање законског оквира који ће им омогућити да наставе са радом у радном односу на неодређено време, уз задржавање права и обавеза. Такође, више пута смо се поводом овог проблема обраћали Високом савету судства и Високом савету тужилаштва, истичући да је потребно значајно убрзати избор свршених полазника ПА на функцију и решити њихов статус до тог тренутка – наводи председништво АКПА.