Блага зима погодује размножавању глодара

Блага зима, односно нејасна разлика између годишњих доба нешто је што погодује масовном размножавању многих животиња, а међу њима и глодара – мишева и пацова. Због тога не чуди што их ове године има више у престоници, што их и затичемо и у излозима пекара, али у подрумима зграда, где су канализационе и топловодне цеви. У тако добрим временским условима један пар глодара годишње може дати потомство од око 1.000 нових јединки.

– Не би ме чудило да је број глодара повећан и да је њихов број већи у свим ободним општинама јер им оваква зима заиста „иде наруку”. У њихово сузбијање укључено је више фирми, од оних које су у надлежности града па до приватника. Питање је само да ли је довољан број оних које раде на пословима дезинфекције, дезинсекције и дератизације (ДДД). Пре десетак и више година Секретаријат за заштиту животне средине оформио је тим у коме је било десетак стручњака из различитих области и научних институција. Они су били увезани са секретаријатом, али и службама за ДДД и правили обухватан план дезинсекције. Такав тим, како знам, сада не постоји. У међувремену је на десетак градских општина надлежност над тим послом преузела „Градска чистоћа”. Нисам сигуран да они по броју запослених могу да одговоре обиму посла јер морају да сузбијају и глодаре и крпеље и комарце – каже проф. др Драган Катарановски, са Биолошког факултета и научни саветник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”.

Али, није град једини који би требало да се брине о бројности ових животиња на нашим улицама и у подрумима. Морамо и ми то сами. Део одговорности лежи и у појединим инвеститорима, али и власницима локала. Инвеститори би требало да ураде дератизацију пре било ког посла када је реч о уклањању старих објеката и почетка градње нових. То исто важи и за власнике пекара и продавница. Они би требало да ангажују стручне службе за то и да то плате. А не да раде оно што се често може чути – да добију папир да је дератизација урађена, а да се на том пољу не уради ништа.

– Врло је важно и не расипати храну на све стране, не бацати је поред контејнера, по парковима, јавним површинама... јер је ту глодари лако налазе. Чини ми се да недостаје и едукација и да млади људи о томе не знају пуно. Нисам баш сигуран да ученици у основним школама уопште и знају шта су дезинфекција, дезинсекција и дератизација, а камоли како се она спроводи на личном нивоу – истиче Катарановски.

Управо су то неки од предуслова здравог окружења и смањеног броја и глодара, али и крпеља, бува и комараца – животиња које су преносиоци многих заразних болести.

– Глодари преносе гљивице које изазивају различите дерматолошке проблеме, различите врсте бактерија, салмонелозу, бруцелозу, трихинелозу, различите облике куге, лајшманиозу... односно преносиоци су око 45 болести. А заразу могу да пренесу и пацовске буве и крпељи који се накаче на пацова – објашњава професор.

Бројности глодара доприноси и њихова биологија јер се брзо размножавају. Мишица носи младе од 22 до 24 дана и она је два дана после коћења опет у могућности да остане гравидна. У годинама када постоји јасна разлика између годишњих доба пик размножавања глодара су пролеће и јесен, али у годинама попут ове то може бити непрекидно.

– Ако се, примера ради, мишица окоти, њен окот након два и по месеца постаје полно зрео и може да се размножава. То значи да она наставља размножавање, као и њена младунчад. У једном окоту може бити од десет до 12 младих. Ако се све то узме у обзир, онда један пар глодара на годишњем нивоу може да „произведе” 1.000 нових мишева или пацова – истиче Катарановски.

Живот у „мишјој породици” организован је око алфа мужјака. Он у свом „харему” има око петнаестак мишица и главни је када је реч о размножавању. Бета и омега мужјаци ретко добијају ту прилику да наставе своју лозу.

Глодари имају своје природне непријатеље. То су првенствено мачке, пси попут теријера и јазавичара, неке врсте птица... али не нађу се сви глодари на менију ових животиња.

– Мачка ће удавити миша или младе пацова, али се неће баш усудити да крене на пацова чија је тежина око пола килограма – истиче Катарановски.

У борби против глодара, када је реч о мањем броју, користе се клопке. Постоје такозвани кавези дужине око тридесетак центиметара и висине око двадесетак у које се ставља мамац, а који се аутоматски затварају после уласка глодара, затим преклапаче мртволовке, а на тржишту се може наћи и лепак који се наноси на дебљи картон или папирну тацну и у чију се средину ставља мамац. Мамац би најчешће требало да буде какав комад сланине, кобасице, сира... јер је то храна коју глодари воле. Сув хлеб и кифле се не препоручују јер то мишеви и пацови када могу избегавају, осим ако нису намазани нечим масним и меснатим.

– Постоји и намирница коју црни пацов воли да једе, а то је туршија. Пре неколико година када смо били у селу поред Бора жалила нам се једна житељка како јој неке „силе” долазе ноћу и једу туршију. Ми смо се мало дали у истраживање и ухватили црног пацова како гризе најлон на тегли са туршијом и тиме се слади – прича Катарановски.

Значи, један од важних савета у борби против пацова јесте и не оставити им могућност да се дочепају хране.