Спасавање Американаца у Арачинову

Специјално за „Политику“
Скопље, 16. октобра – Она исконска да се истина не може сакрити потврђена је у случају мистерије у вези с тим дали су амерички војници учествовали у крвавим међуетничким сукобима у Македонији 2001. године на страни Албанаца.

Потврда је стигла са правог места, из САД, а обелоданио ју је извесни Глен Нај, кандидат за конгресмена из америчке државе Вирџиније. Дотични је, у прикупљању поена у трци са противкандидатом за исту функцију, саопштио да је лично организовао спасавање 27 америчких држављана, „заглављених” у македонско-албанском ратном вихору 2001. године.

Он је тако документовано поништио тврдње званичног Вашингтона да амерички војници или војни стручњаци нису били умешани у сукобе у Македонији. Глен је то учинио јер су му из табора актуелног сенатора и ривала госпође Греј замерили да му мањкају „храбра дела”, те да су му службовања у Стејт департменту и УСАИД-у слаба препорука за фотељу.

Сторију о томе објавио је угледни македонски недељник „Глобус”, запитавши није ли Глен Нај спасавао америчке војнике из Арачинова, чије су заузимање од стране регуларних снага Македоније спречили Американци.

Уз то питање, скопски недељник изнова подсећа на драматичне догађаје у скопском, албанском селу Арачинову, које је тада било главно упориште паравојних снага албанске ОНА. О тим догађајима својевремено је подробно извештавала и „Политика” и сви светски медији.

Ради подсећања треба поновити да су у предвечерје 8. јуна 2001. године македонске снаге опколиле Арачиново,када је из кабинета тадашњег председника Македоније Бориса Трајковског стигло наређење да се сва војна дејства обуставе. То је и учињено, а припадници ОНА су аутобусима снага НАТО-а извучени из Арачинова и превезени на непознату локацију.

Очевици су тада потврдили да је акција изведена како би били спасени амерички војници који су били инструктори припадницима ОНА. Занимљиво је да је операцијом спасавања руководио Питер Фејт, садашњи администратор на Косову.

После тога Македонија је обуставила све војне активности,а касније је била приморана да потпише Охридски договор, којим су Албанци озваничили привилегије државотворног народа и били амнестирани од злочина који су починили.

Седам година касније Глен Нај, који је у то време био службеник у америчкој амбасади у Скопљу, обелодањује да је он лично организовао спасавање 27 „америчких држављана”. Из табора конгресменке Дрејк Наја су оптужили да лаже о свом „херојству”, па је овај своју причу документовао, приложивши признање које му је америчка влада доделила за акцију у Македонији.