Завршена конзервација „Галаксија”

 Литар туша и шест месеци свакодневног рада, потрошио је словеначки уметник Нејч Слапар (1945–2024), стварајући у Крању „Галаксију”. То је један од највећих цртежа у бившој СФРЈ, чије су димензије 2,17 пута 10 метара. Мултимедијални стваралац користио је вештину и искуство да уради дело које је поклонио Јосипу Брозу Титу 1976. године. Тако је „Галаксија” постала део колекције необичних поклона које је доживотни председник тадашње државе добио, а чувала се скоро пола века у депоу Музеја Југославије.

Протеклог викенда завршена је њена конзервација, која је трајала од 16. јануара у простору Музеја „25. мај”. Посетиоци су пратили процес обнове, поверен конзерваторском тиму – Милану Милосављевићу, Тањи Лошић, Софији Вујић и Сунчици Вулетић. Док су они на поду, ослоњени на колена и у различитим положајима тела, који захтевају физичку издржљивост и умну снагу, по неколико сати радили, радозналој публици изгледало је као да се пред њима буди један звездани свет. Он се, како су признали, више наслућује а мање види и јако окупира чула. Допринела је томе дневна светлост која је кроз прозоре улазила у салу, а она је личила на лабораторију, јер су конзерватори у белим мантилима, сa хируршким рукавицама, назувицама и „ситним алатима” у рукама, личили на лекаре који су као пацијенту приступили уметнини.

– Захваљујући правим условима у којима је цртеж био похрањен дуже од четири и по деценије, он је доброг здравља, па је овде била кључна само превенција – оценили су конзерватори. Са овим стручњацима посетиоце и нашу репортерску екипу, упознао је Милош Ристовић, задужен за односе с јавношћу у музејском комплексу. Он је појаснио да се посао ради за потребе организације групне изложбе словеначких уметника, чији је радни наслов „Проширени вид”, а поводом излагања у Галерији „Цукрарна” у Љубљани, па ће тако дело ускоро да путује у Словенију.

– Нејч је посетио наш музеј пре пет година и у наставку сарадње био је „на вези” са конзерваторима, што је много значило за планирање обнове. Аутор се радовао да види своје дело пред очима јавности, али то нажалост није дочекао, јер је преминуо трећег јануара у родном месту Стражишче код Крања – истакао је Ристовић, напомињући да је овим делом уметник желео да отвори дијалог између посматрача и природе, коју у овом случају представља слика, и сведе васиону, то јест материју, на ниво дводимензионалности. С обзиром на то да је „Галаксија” привукла пажњу публике, доказ је да се жеља аутора остварила. Дело је актуелно и сада, а настало је као реакција на светске уметничке трендове шездесетих и седамдесетих година прошлог века.  У овај свет који господари на папиру, Најч је оставио апстрактни траг сликара, писца, графичара и музичара јер су то била његова занимања.

Конзерватор Тања Лошић признаје да је ово за тим био посебан задатак.

– У току тринаестогодишњег стажа први пут сам се нашла пред делом од двадесет квадрата и поредим га са књигом која ми је била поверена у Народној библиотеци Србије, од осам пута осам милиметара и стала ми је на длан – присећа се Тања и додаје да се обично она и колеге сусрећу са књигама из 15. и 18. века, а овај цртеж је у поређењу с тим „млад” и рађен новим материјалима.

– Част нам је била да поуке добијемо од аутора, јер је то готово немогуће с обзиром на то да се бавимо старинама. Приметили смо да ивице дела нису равне, а имајући на уму педантност и симетрију којој је аутор био доследан, питали смо га за савет. Он нам је открио коју врсту мастила је користио и да је папир на коме је цртао био из крањске фабрике. Желео је да изравнамо ивицу, што смо и учинили – каже Лошићева.

Цртеж који су обновили био је у ролни, без оштећења, па конзервација није била потребна.

– Скидање слојева прашине финим меканим јапанским четкама био је главни задатак. Радили смо и ретуш оштећеног бојеног слоја, било је и малих пукотина са полеђине. Санирана су ситна механичка оштећења, користили смо нежне конзерваторске гуме, као и друге алате намењене за нежне интервенције. Најважнији принцип наше професије је заштита интегритета – поручују конзерватори и напомињу да је први корак у раду детаљна фото-документација затеченог стања, али је у њиховом случају срећа била то што су могли да се саветују са аутором, кога је смрт претекла и није дочекао да види круну њиховог рада.

– Ми држимо до тога да радимо добро као да смо под будним оком других и онда када смо сами. Специфично је и то што се углавном ради из делова, на столу, а ово је целина раширена на поду. Посетиоци су највише били изненађени колико детаљно и спори интервенишемо, па је један дечак питао да ли то може да се заврши замахом велике четке. То нас је насмејало као и запажање да им овај рад личи на један велики прозор – признали су Сунчица, Софија и Милан.

Директорка Музеја Југославије Неда Кнежевић подсећа да ово није први пут да се конзервација и рестаурација дела одвијају јавно под кровом музејског здања.

– Фреска Раула Голдонија, која је део ентеријера зграде Музеја „25. мај”, конзервирана је током 2014-2015. године према пројекту конзерваторке-рестаураторке Стојанке Самарџић, а радове су изводили студенти мастер академских студија ФПУ са одсека конзервација и рестаурација, са редовним професором и ментором Радомиром Самарџићем на челу. Конзерватори Галерије Матице српске неколико година раније у изложбеном простору зграде Музеја „25. мај” обавили су превентивну конзервацију двадесетак слика из нашег фонда, пре него што смо их партнерски изложили – каже директорка Кнежевић и додаје да је у холу Министарства културе РС била организована рестаурација позајмљене слике великог формата из фонда Музеја „Сутјеска”, аутора Ђурђа Тодоровића, а план конзерваторско-рестаураторских радова сачиниле су мр Стојанка Самарџић и Ружица Васић из Републичког завода за заштиту споменика културе Београд.