Ко је Алексеј Наваљни, Путинов противник или мађионичар друштвених мрежа из Гулага

„Термометар нам нису показивали, мада није ни било потребно, радило се на свакој температури. Осим тога, староседеоци (осуђеници на доживотне робије) су скоро непогрешиво одређивали температуру и без термометра. Ако се мраз згусне у маглу, напољу је 40 степени испод нуле, ако је дисање шумно али не и отежано онда је -45 степени, ако је шумно и видно отежано онда је -50. На температури од -55 пљувачка се замрзава у лету, а нама се пљувачка замрзавала већ две недеље...

Овако пише Варалам Шаламов у „Причама са Колиме” где су он, као и многи други али и најпознатији, „патријарх логорске књижевности”– Александар Солжењицин, који је као и песник и писац Шаламов, провео више од три деценије у гулазима–радним логорима, рудницима угља, на сечи дрвета или копајући и премештајући камен око границе поларног круга. 

Kада су у Сибир, ледени, смртоносни казамат стизали највећи несрећници и непријатељи. Нацистички официри, за време и после Другог светског рата, шпијуни, „непоправљиви” дисиденти, смештани уз  најгоре криминалце, убице, пљачкаше и други „отпад друштва” како су их називали.

Управо ту је, негде око Божића премештен Алексеј Наваљни, антикорупцијски активиста, „вођа опозиције”  Русије и противник Владимира Путина, како га назива западна штампа. Осуђен на 30 година робије, због екстремизма, налази се у казненој колонији три, на северу, у насељу Харп, забитом делу Урала познатом по екстремним хладноћама, аутономној области Јамал-Ненец у затвору под именом „Поларни вук” из кога је, како кажу немогуће побећи.  Са једне стране је две хиљаде километара непрегледне тундре а са друге лед и убиствена хладноћа планина Урала, северно од поларног круга.

Више од две недеље се негде од 12 децембра 2023. није знало где се налази и шта се дешава са овим највећим Путиновим критичарем, коме председник, на директна питања новинара, за време конференције за медије, није хтео ни име да спомене. 

Затвор као редовна појава

 Од 2011. године Алексеј Наваљни, био је у затвору више од десет пута и добио имиџ највећег непријатеља Кремља и најистакнутијег руског политичког затвореника. Наваљни је иначе Путинову странку, Уједињену Русију, описао као „партију превараната и лопова”. Полиција је приводила Наваљног и на скупу у Москви, 5. марта 2012., након што је Владимир Путин проглашен победником председничких избора али и у мају са левичарским политичарем Сергеј Удалцовим јер су тада протестовали против Путинове инаугурације, увек са по 15 дана затвора

Наваљни је најпре служио јединствену затворску казну од 11,5 година због претходних осуда у затворској колонији око 250 км источно, недалеко од Москве, у округу Владимир и чекао судбину на новом суђењу 4. августа прошле године, иза затворених врата. Казна га је бацила иза решетака на још 19 година, укупно 30. 

Али шта је то што једног  породичног човека (има жену сина и ћерку), успешног правника и младог стручњака за корпоративно право одреди као непријатеља система или „бескомпромисног борца за правду и истину” како га представљају западни медији.

Шта је то што прави разлику између заклетог опозиционара и човека за којег интервенишу највиши званичници Америке –Џон Кирби, па Ангела Меркл која је директно утицала на пуштање у Немачку ради лечења.

Поготову изазива недоумице, када га помињу руководиоци тајних служби читавог западног света као што су: Ција, Мосад, БНД, МИ –6 и други, који су га, пратили за време и након лечења у Немачкој. У време када је пребачен после „покушаја убиства” у Сибиру, како су то окарактерисали његови адвокати, портпаролка Кира Јармуш и сам Наваљни. Наводно, истим озлоглашеним  отровом „новичок” познатим из случаја Скрипаљ, када је наводно отрован руски дисидент и бивши агент ФСБ–а Сергеј Скрипаљ.

„Прашина” у Путиновом оку или озбиљна политичка претња

Сам Наваљни говори за себе да је одабрао најопасније занимање на свету –да буде противник Владимиру Путину, кога три четвртина земаља зове лидером новог слободног света, а једна четвртина–западна, га сатанизује. Коме припада Алексеј Наваљни, који у својој „Антикорупцијској фондацији” има чак 182 хиљаде волонтера и пратилаца на мрежама.

Да ли је критика система и корупције у влади и Путиновој партији, како тврди Наваљни, једино што занима овог, без сумње веома виспреног политичара. Јер он обећава да ће зауставити рат у Украјини, да ће бити предводник „нове Русије”.

Сад се дистанцира од радикалних и националних партија десничара, са којима је кокетирао и говорио на њиховим скуповима. Чак су му и нацисти били пријемчиви, па је учествовао на појединим маршевима, да би касније све објашњавао заблудама које спадају у „ране политичке”, читај неискусне „радове и акције”.   

Наваљни дефинитивно представља једну од најозбиљнијих политичких претњи Путиновом легитимитету током дводеценијске владавине, сматра Запад. Организовао је уличне протесте и разоткривао наводну корупцију у Кремљу и руско пословање.

 „Тровање новичоком” и наивни тајни агент пред камерама Си-Ен-Ен-а

 Те 2020. године, превезен је из Русије у Немачку након што је наводно отрован нервним агенсом “новичок”. Стигао је у Берлин из Омска у коматозном стању.

Истрага Си-Ен-Ен-а и групе Белингкет наводно је повезала руску службу безбедности ФСБ са тровањем Наваљног. „Откривено” је да је „тим ФСБ за отрове” са 6-10 агената пратио Наваљног више од три године. Наваљни је касније „на превару” навео једног шпијуна, Константина Кудријавцева, „да открије” како су га наводно отровали.

Представио се као званичник руског Националног савета безбедности (као помоћник шефа тајне службе Николаја Патрушева) са задатком да „анализира” операцију тровања Неваљног. Позвао је Кудријавцева, који му је дао детаљан извештај о томе како је нервни агенс нанет на његов доњи веш, што делује, морамо признати, чак и за филм наивно и крајње неуверљиво.

Смешно је да утренирани „тајни агент” (име се слаже са бившим сарадником ФСБ–а) брбља непознатој особи, некодираним телефоном без заштите, која се представила као високи званичник ФСБ-а како су извели једну, смртном казном кажњиву „акцију”. Где су провере са ким разговара, кодови, лозинке за препознавање? Све делује наивно и неуверљиво, утисак је, јер се гле чуда, дешава пред камерама америчке телевизије. И то на Западу, у канцеларији где се снима документарац ове америчке глобалне ТВ станице, док једни другима честитају уз „баци пет” поздраве  а високо утренирани руски „тајни агент” прича како је спроведен „покушај убиства” Алексеја Наваљног.

Русија пориче умешаност у тровање Наваљног. Тврде да имају доказе да је све режија Си-Ен-Ен-а и групе Белингкет. Путин је у децембру 2020. рекао само „да би руска безбедносна служба, да је хтела да убије опозиционара, “довршила” посао”.

Наваљни је одмах по повратку у земљу у јануару 2021. затворен под оптужбом да је прекршио условну казну повезану са случајем преваре у поступку покренутом против њега 2013. године, који је такође означио као политички мотивисан.

Из затвора је водио кампању против руске инвазије на Украјину и покушао да мобилише јавност против рата. Кад је у августу осуђен на 19 година затвора у максимално обезбеђеној колонији, рекао је да “број година није важан”.

“Савршено разумем да, као и многи политички затвореници, седим на доживотној робији. Где се живот мери трајањем мог живота или живота овог режима”, навео је Наваљни у саопштењу.

Путешествије до „Поларног вука” уз твитове из Гулага

 И сам премештај Наваљног сматрају присталице, „веома чудним”. Ти „затворски транспорти” су некада трајали месецима, где би измученим људима пристиглим на север у затворске колоније и гулаг изгледао као одмаралиште на Криму. Наиме он је стигао у казнени камп око 7. јануара  и поделио са светом своја размишљања, да га обесхрабрује мрак на северу Земљине полулопте. „Транспортован сам врло чудном рутом од Владимира - преко Москве, Чељабинска, Јекатеринбурга, Воркуте до Харпа.

Нисам очекивао да ће ме овде ико наћи до половине јануара. Зато сам био изненађен када су се отворила врата ћелије уз речи „дошао је адвокат да вас види”. Рекао ми је да ме је изгубио, а неки од вас су били чак и забринути. Хвала вам на помоћи”, додао је Наваљни у твиту. Он је рекао да његови сарадници и присталице не брину за њега и да му је лакше што је најзад стигао.

Све ове реченице избијају адуте западним „слободним” медијима о „ невиђеном притиску” режима Владимира Путина, упоређујући га са Стаљиновим чисткама од пре више од 70 година.

Јер, чак и слушање родољубивих песама од 5 ујутро и шетња на минус 32 степена Целзијуса, као и говори председника Русије Владимира Путина, пуштени преко разгласа током дана, нису робовско, стаљинистичко мучење, како то представља западна штампа.

Само постојање мобилног андроид телефона,  јављање својих утисака на мрежама, некако чини се „безбрижно”, иако знаш да можеш да изађеш из казнене колоније тек у својој 74. години, не делује као истина. Снимци који се појављују из „строгог затвора”, некако се не слажу са буком западних медија о угњетавању политичких противника.

Можда је Наваљни уверен у победу, ревизију процеса или подршку Запада и тајних служби које ће га извући из мрака, леда и хладноће, па макар и уз пренос на Масковом X (иксу) телефоном вредним  хиљаду–две евра, остаје да се види.