Слободно тржиште рада балканских земаља

Захваљујући техничким протоколима – о спровођењу споразума о условима за слободан приступ тржишту рада на западном Балкану и о повезивању шеме електронске идентификације, који су потписани у Скопљу, од 1. марта на снагу ће ступити потпуно слободно тржиште рада у земљама „Отвореног Балкана” – Србији, Северној Македонији и Албанији. Успостављење слободног тржишта рада биће од изузетног значаја за нашу земљу и донеће вишеструке користи грађанима, привреди и економији региона у целини. Како је подсетио Александар Вучић, председник Србије, заједничко тржиште рада допринеће стварању бољег пословног амбијента и за домаће и за стране компаније, али и превазилажењу проблема са недостајућом радном снагом и стварању тржишта радне снаге од скоро 11 милиона становника.

То је посебно важна ставка, ако се зна да више од половине компанија у Србији и Северној Македонији има проблем са радном снагом, показала је анкета Привредне коморе Србије (ПКС).

– Доста квалификоване радне снаге одлази на друга тржишта рада у ЕУ. Сада ће и они имати прилику да остају у региону, чиме се прави циркуларна миграција – истакао је Марко Чадеж, председник ПКС, додајући да ће убудуће грађани, без посебних процедура моћи да се запошљавају у друге две државе под истим условима као и држављани тих земаља, а компаније, локалне и стране, које послују у земљама „Отвореног Балкана” биће у прилици да недостајуће кадрове пронађу на суседном тржишту, без папиролошких и институционалних баријера. Како наводе у ПКС-у, могућност да се запосле у земљама окружења смањиће и потребу и жеље наших људи да одлазе ван региона, а ублажиће и огроман проблем одлива кадрова.

Шта у пракси значи елиминисање административних баријера? Надлежни напомињу да то значи да држављанима Северне Македоније и Албаније неће бити потребне боравишне и радне дозволе, односно за држављане те две земље приликом запошљавања у Србији неће се примењивати Закон о запошљавању странаца. Запошљавање држављана Северне Македоније и Албаније у Србији биће на идентичан начин као и држављана Србије.

Бојан Станић, помоћник директора аналитике у ПКС-у, подсећа за „Политику” да ће све три државе „Отвореног Балкана” потенцијалним радницима издавати ИД кодове, односно бројеве у оквиру јединствене интегрисане шеме.

– На основу тог броја, који ће бити препознат и од стране наших органа, као што су МУП Србије или државна управа, радници ће моћи да путују по земљи и да конкуришу за послове исто као да су домаћи радници, уколико испуњавају услове, у смислу квалификација, година, здравља... Таква иста правила важиће и за грађане Србије, када буду отишли да раде у Албанију или Северну Македонију. ИД број биће фактички њихова „лична карта”, с којим ће моћи и да траже стан, а полиција ће увек моћи да их проверава – објашњава Станић.

Свако ко има налог на српском порталу е-управе моћи ће да аплицира за посао у Албанији и Северној Македонији, а три земље имаће јединствену базу свих слободних радних места.

Који су конкретни кораци које неко ко жели да конкурише за посао у једној од три земље мора да предузме да би могао да постане кандидат?

Процедура која је предвиђена техничким протоколима подразумева да грађанин једне од три земље „Отвореног Балкана” приступа својој е-управи са захтевом за издавање ИД броја. Након онлајн попуњавања формулара и уз идентификациони документ (пасош или лична карта са чипом), е-управа издаје ИД број на основу којег се даље остварује право за рад у другој земљи. После добијања тог броја грађанин који жели да тражи посао или заснује радни однос у другој држави аплицира за „радну дозволу” уз помоћ ИД броја на сервису е-управе државе у којој жели да заснује радни однос. Попуњава опет формулар и даје свој ИД број и на основу тога му се одобрава радна и боравишна дозвола. Тај грађанин може да борави и тражи посао или заснује радни однос на идентичан начин као и локални држављанин у тој земљи.