Статика Старог железничког моста под лупом стручњака

На списку бројних пројеката који би требало да буду реализовани до 2027. године, када ће у Сурчинском пољу бити одржана међународна специјализована изложба Експо, нашао се и стари железнички мост којем је одређена другачија судбина од Старог савског моста – неће бити порушен, али ће добити нову намену. Да ће то постати пешачки мост прошлог викенда подсетио је Синиша Мали, министар финансија, што није никакво изненађење будући да је том мосту пешачко-бициклистичка намена одређена пре девет година планским документом за „Београд на води”. Од тада до данас није било јасне визије када би обнова могла да почне, колико ће коштати, како ће се финансирати... Све до сада није постојала ни анализа постојећег стања тог објекта која је неопходна да би се видело у каквом је стању мост и какве све интервенције може да издржи. Међутим, ствари су се помериле са мртве тачке судећи према речима Малог, који је казао да су „радови почели и да се проверава статика”.

– Како буде постајало све топлије време, радови ће кренути пуном паром. Са новобеоградске стране уклањамо шљункаре и бетонске базе. То је посебно важно јер ће са те стране бити улазак на мост, односно силазак ако гледате са стране старог града, и то ће дати један потпуно другачији амбијент – истакао је Мали приликом обиласка градилишта будућег Експа, а пренео Б92.

Тај простор на десној обали Саве око моста и без његове ревитализације биће измењен до непрепознатљивости када сајам, осим Хале 1, буде пресељен у Сурчинско поље.

До Старог железничког моста и малтене до сајма већ се проширио стамбено-пословни комплекс „Београд на води”, пројекат од националног значаја чија је изградња закатанчила Главну железничку станицу у лето 2018. и изместила пругу. Тада је за саобраћај затворен и Стари железнички мост, преко којег је први воз из Београда за Беч прешао истог дана 1884, када је отворена Главна железничка станица у Савском амфитеатру.

„Београд на води” је Стари железнички мост послао у пензију, али му је и продужио живот, јер изменама планског документа из 2021, који је био основ за градњу стамбено-пословног комплекса од 1,8 милиона квадрата на десној савској обали, предвиђено је исто оно што и изворним планом из 2015 – а то је да тај мост остане пешачко-бициклистички. У међувремену, јавност је могла да види и тродимензионалне приказе будуће пешачке везе, још једне туристичке атракције, уподобљене новом „граду у граду”.  На исте такве фотографије реконструисаног Старог железничког моста прошлог августа подсетио је Александар Вучић, председник Србије, говорећи о променама које ће се десити у Београду у сусрет манифестацији Експо 2027.

За разлику од Старог савског моста, који ће бити уклоњен и на његовом месту подигнут нови и већи мост, последњих десетак година није било дилеме о томе хоће ли Стари железнички преживети на тој локацији.

Али било је недоумица да ли ће он заиста постати пешачко-бициклистички или нови трамвајски мост, јер пре три године из Градске управе су најавили да ће саобраћајни стручњаци обавити испитивања како би утврдили може ли Стари железнички мост да се претвори у трамвајски и да Београд тако добије још једну трамвајску алтернативу. Стручњаци са којима смо тада разговарали били су јединствени у ставу да може. Коначну одлуку о судбини Старог железничког градски оци померили су за 2022. годину, али ни тада нису преломили.

Над Савом 140 година

Стари железнички мост најстарија је саобраћајница преко Саве у Београду, подигнута пре 140 година. Мост је почео да се гради 1882. а завршен је две године касније када је августа 1884. званично отворена Главна железничка станица. Био је једини београдски железнички мост преко Саве све до изградње новог двоколосечног висећег железничког моста, чија је градња започета 1974. и окончана пет година касније.

Од подизања Старог железничког моста до данас, српска, а дуго и југословенска престоница, прошла је кроз бурне периоде, а мост је делио судбину града и државе у којој је поникао.

У Првом светском рату капетан Михаило Алић са својим саборцима 29. јула 1914. срушио га је како би Аустроугарима пресекао прилаз Београду, а његови остаци пали су на брод са аустроугарским војницима. После Великог рата мост је брзо обновљен. На почетку Другог светског рата минирала га је војска Краљевине Југославије. Његова конструкција пала је опет на брод, али овога пута у њему је била југословенска посада која се повлачила ка Остружници. Данашњи изглед мост је добио после рата.