Сведок и чувар времена

Свечаношћу у београдској Задужбини Илије Коларца синоћ је обележен 120. рођендан „Политике”, сведока и чувара времена, најстаријег листа на Балкану, основаног на данашњи дан пре тачно 12 деценија.

Међу многобројним гостима били су патријарх СПЦ Порфирије, председник Републике Српске Милорад Додик, председница Владе Србије Ана Брнабић, председници скупштина Србије и Републике Српске Владимир Орлић и Ненад Стевандић, први потпредседник Владе Србије Ивица Дачић, потпредседник владе и министар одбране Милош Вучевић, председник САНУ Зоран Кнежевић, председник Матице српске Драган Станић, као и чланови дипломатског кора, културни, спортски и јавни посленици.

О најстаријем листу на Балкану говорили су директорка „Политике” Мира Глишић Симић и вршилац дужности главног и одговорног уредника Марко Албуновић. Публици је представљен и кратки филм о богатој историји нашег листа, а приредбу су својим наступом улепшали ђаци млађих разреда Основне школе „Јован Стерија Поповић” из Новог Београда, која захваљујући учитељу у пензији Радету Витомировићу деценијама обележава рођендан „Политике за децу”, најдуговечније стране посвећене најмлађима.

О „Политици” из угла читаоца на свечаном скупу говорио је Јован Рукавина из Шапца, сарадник једне од најстаријих рубрика нашег листа – Међу нама, која траје готово 12 деценија. Публика је имала прилику и да ужива у музичком времеплову у извођењу оркестра под управом маестра Бојана Суђића.

„У понедељак, 12. јануара по старом календару, 1904. године, нешто после два по подне на београдским улицама појавио се први број ’Политике’ по цени од пет пара. Улични продавци су тог дана први пут узвикивали име ’Политика’. Данас, цео један век и две деценије касније, ’Политика’ је најстарији дневни лист у овом делу Европе. Сигурна сам да међу нама нема особе која на одређени начин није везана за ’Политику’, било директно, или кроз успомене на своје претке и њихов однос према нашем листу. Сви ми у себи носимо барем делић наслеђа ’Политике’, имајући у виду колико је за ових 120 година утицала на нашу културу, језик, ћирилично писмо, ставове, мишљења, али и на однос према новинарству и јавној написаној и изговореној речи”, рекла је Мира Глишић Симић.

Од првог дана „Политика” је имала информативну, али и образовну улогу, васпитавала је генерације, ширила њихове видике, стварала од њих боље људе. Постала је институција културе, истакла је Мира Глишић Симић.

„’Политика’ је за мене у почетку била изазов, али је професионални ангажман прерастао у осећај припадности и лојалности. Бити део ’Политике’ чини стални осећај поноса, одговорности, снажне инспирације и мотивације, али и непрекидне стваралачке треме, када се налазите пред великим изазовом или пред нечим чему се неизмерно дивите. ’Политика’ памти време пре нас, бележи време у којем живимо и биће хроничар времена које је пред нама. Због тога је наша мисија била да се јединствена историјска грађа сачува за будућност. Успели смо у томе. Дигитализовали смо милионе страница и фотографија, не само историје Србије већ и читавог човечанства. Тако је ’Политика’ испунила своју мисију – да буде сведок и чувар времена”, рекла је Мира Глишић Симић, захваљујући редакцији и свим запосленима у „Политици” који су професионалним, пословним, али и емотивним ангажовањем посвећени нашем заједничком циљу.

„Изражавам захвалност и дубоко поштовање према свим читаоцима, међу којима је много оних којима су наше новине свакодневна навика без које не могу, као и онима који деле уверење да је најважније да сачувамо традицију за будућност. За крај, желим да с вама поделим речи власника и директора Дарка Рибникара које су објављене у ’Политици’ далеке 1929. године: ’На садашњим власницима и уредницима је да правдољубиву слободу ’Политике’ бране и чувају, извршавајући тиме завет који су примили од њених оснивача, браће Рибникар, који су за своју љубав према народу и за ту племениту идеју дали и своје животе”, рекла је на крају Мира Глишић Симић.

„’Политика’ овај значајни јубилеј дочекује као институција од националног значаја, а чињеница да је један дневни лист успео да одржи континуитет пуних 12 деценија не може да не изазове дивљење. Програмски оквир из 1904. године био је кратак и јасан: ’Политика’ не треба да трчи за сензацијама, мора да буде информативно поуздана, да личне односе третира ’без жучи и увреда’ и да текстови на њеним страницама буду писани чистим језиком и коректним стилом”, рекао је Албуновић.

„Политика” је прва дала пример новинарства које прави разлику између политичке борбе и клевете, између шарлатанске реторике и научно утемељене аргументације. Према речима великог Јована Дучића, „Политика” је ударила темеље југословенском журнализму, одредила статус новинара и дала му углед, изјавио је синоћ в. д. главног и одговорног уредника.

„Имали смо успоне и падове, скретали с пута и враћали се на њега, губили поверење читалаца и поново га задобијали, трудећи се да поштујемо начела формулисана у уводнику који је у првом броју објавио Владислав Рибникар под насловом ’Задаци независне штампе’: ’Да слободно претреса сва јавна питања, без гнева и без пристрасности; да праведном критиком владиног рада потпомаже опозицију; да својом лојалношћу и непристрасношћу штити владу од неоснованих напада опозиције; да подједнаком ревношћу дели ударце и десно и лево од себе’”, истакао је Албуновић.

Подсетио је да су се мењале странке на власти, државне идеологије и уређења, територија се увећавала и смањивала, али је читалац „Политике” увек могао да схвати и геополитичке прилике и унутрашње политичке односе, економске показатеље развоја државе, да прочита квалитетне прилоге о књижевности, уметности, филму, али и спорту и занимљивостима са свих меридијана.

„Ко зна да чита између редова, кад би отворио странице ’Политике’ могао је да види и на којем ступњу је био степен грађанских слобода, јер је ’Политика’ увек била лакмус папир и огледало стања у нашем друштву. ’Политика’ је препознатљив српски бренд, поуздан извор проверених информација за читаоце, али и за сва дипломатска представништва у Србији и региону, иностране медије и познате светске агенције”, напоменуо је Албуновић.

У времену када сви медији бомбастично истичу да су објективни, независни, слободни, професионални, да имају највећи тираж, „Политика” је остала синоним за аналитичност, озбиљност и новине које имају највећи утицај.

„Новинари који данас чине редакцију ’Политике’ имају снажан осећај припадности институцији која је већа од времена, раде под теретом историје, знајући да им се мери свака написана реч и лупом траже грешке. Држимо се средњег пута – у ’Политици’ данас има места и за власт и за опозицију, за леве и десне, вернике и атеисте, авангарду и традицију. Успели смо да задржимо пристојност и одмереност у јавном простору којим преовлађује површност, а неретко и примитивизам и агресија”, истакао је Марко Албуновић.

Додао је да данашњи уређивачки концепт „Политике” на првом месту има просперитет свих грађана Србије, очување српске државности и побољшање положаја српског народа у земљама региона. Против прекрајања историје боримо се објављивањем непобитних историјских истина, консултујући најумније људе наше науке, промовишући образовање као највишу вредност једне нације.

„Данашња ’Политика’ није само ревносни хроничар догађаја света у којем живимо, већ има дужност да читаоцима и целом друштву представи визију правца којим се Србија креће, не кријући опасности и искушења која нас на том путу очекују.

Искуство је на нашој страни, генерацијама које долазе треба нешто оставити. А ’Политика’ је хартија од вредности коју би управо због њих требало сачувати. Неки од вас овде присутних научили су да читају сричући прва слова на страницама ’Политике’. Малобројна су деца која то данас чине, технологија се мења незапамћеном брзином, али принципи медијског извештавања морају да остану начела која су промовисали оснивачи ’Политике’ пре 120 година”, рекао је на крају.

Ана Брнабић: „Политика” – критичар и хроничар

„Политика” нису само новине, поручила је синоћ Ана Брнабић, председница Владе Србије. Због обавеза премијерка је морала раније да оде са наше свечаности, али је у краткој изјави указала да је „Политика” сведок наше прошлости, пратилац наше садашњости и мост ка нашој будућности.

„Кроз странице ’Политике’ генерације су училе, стасавале, сањале своје велике снове. У свету који се непрестано мења, ’Политика’ је била константа. У 120 година, били сте више од извора информација – били сте сведок времена, саветник, критичар и хроничар. Док гледамо уназад с поносом, гледамо напред с надом. Нека ’Политика’ настави да ради свој посао на исти начин и у годинама које долазе. Честитам на импресивном наслеђу и радујемо се што ћемо бити део ваше будућности”, истакла је Ана Брнабић.

Награда „Мирослав Лазански”

„Искористићу ову прилику да најавим да ће ’Политика’ у години овог значајног јубилеја установити и годишњу награду коју ћемо додељивати за најбољи ексклузивни интервју објављен у српским медијима. Ова награда понеће име нашег прослављеног новинара Мирослава Лазанског. Даме и господо, наставите да читате ’Политику’, јер Србија боље новине нема”, рекао је в. д. главног и одговорног уредника „Политике” Марко Албуновић.

Рукавина: Заволео сам „Политику” и пре школе

„Политику” је читао сваки дан мој деда, секао фељтоне и на крају их поново читао у целини. Мој теча није могао ниједан дан без „Политике”. Заволео сам „Политику” и пре школе. Када сам помогао берберину из Шапца око објављивања његових прича у виду књиге, прилог сам објавио у рубрици Међу нама. До данас сам имао стотинак прилога. Учините ми дан лепшим и потпунијим. Срећан сам. Надам се да ћу једног дана од тога направити књигу „Међу нама”.