Спектакуларни неуспех самоуслужних каса

Практичност, брзина и смањење трошкова. Све је ово требало да донесе самоуслужна каса, а иако би се наизглед помислило да се ради о олакшавању куповине муштеријама, много рационалније објашњење било би да су се трговци надали уштеди која ће уместо десетак плаћених радника резултирати само једним који надгледа рад самоуслужних каса и купце.

Купци ипак и даље стрпљиво стоје у редовима испред обичне касе где их најчешће са „Комшија“ ословљава људско биће без обзира на то што се можда никад нису срели, нити живе на раздаљини коју би неко разуман могао назвати комшилуком.

Да ли топла људска душа која пружа чашицу разговора или неповерење према технологији која нам строгим гласом поручује где да ставимо купљене производе и пита колико кеса нам је потребно, у сваком случају, самоуслужне касе доживеле су колосални неуспех.

И не, не ради се само о Србији, где би се неповерење према самоуслужној каси могло објаснити различитим спектром теорија. Самоуслужне касе нису испуниле свој смисао ни широм света, а нарочито у земљама где су први пут уведене и из којих су кренуле да освајају наше продавнице како би традиционално „Здраво комшија“ замениле са „Молимо скенирајте ваше производе“.

Такве тврдње преноси и Би-Би-Си, а овом случају нема неког претераног разлога да им не верујемо, будући да не пишу о Србима или рату у Украјини.

"Није испоручено ништа од оног што је обећано. Маркети су самонаплату видели као нешто ново што ће им смањити трошкове, уколико само заведу купце новом технологијом. Међутим, показало се да то људи не желе и треба им помоћ чак и када користе самоуслужне касе. На крају, трговачки ланци не да штеде, већ губе новац", каже Кристофер Ендрјус, ванредни професор и водитељ одсека за социологију на Универзитету Дру у САД, пренео је Би-Би-Си.

Тако се технологија развијена још од осамдесетих, скоро пола века касније, показала као непоуздана. Многе малопродајне компаније уложиле су милионе, можда и милијарде долара у технологију самонаплате, а сада, упркос трошковима њихове уградње, многи трговци дижу руке. Неки трговци на мало наводе крађу као мотив за одбацивање благајни без особља.

Подаци показују да маркети који користе технологију самонаплате имају стопе губитака двоструко веће од просека индустрије. Стручњаци кажу да је још један неуспех технологије самонаплате тај што у многим случајевима једноставно не доводи до уштеде трошкова којој су се компаније надале.

Потрошачи су на почетку радо дочекали самоуслужне касе. У анкети, спроведеној 2021. на 1000 америчких купаца, 60 одсто их је рекло да радије користе самосталну благајну него ону са радником када имају избор, али 67 одсто њих имало је неки проблем приликом самонаплате.

Ипак, без обзира на фрустрације које је изазвала нова технологија, многи продајни ланци ће их задржати због неповратних трошкова, у нади да ће се купци са “Здраво комшија” ипак одлучити за вештачки генерисани глас који поручује где да ставимо своје намирнице. Добро је да се наредбе ту завршавају. За сада.