Владимир Путин заувек

Највећи број бирача у историји, ове године ће изаћи на биралишта у око 50 држава света, од Тајвана и Финске у јануару, до Хрватске и Гане у децембру. И две велике светске силе, САД и Русија, бираће ове године своје лидере потврђујући колосалне разлике између аутократије и демократије.

Владимир Путин нема разлога да се у марту брине око петог мандата, док Џоа Бајдена у новембру чека сасвим неизвесна борба за завршни други мандат. У кампању се укључио и руски супер председник. Тврђењем да су избори 2020. били покрадени поштанским гласовима, определио се за Доналда Трампа.

Путин код куће методично ради на уклањању оно мало опозиције својој ауторитарној владавини која је, могуће мање стабилна него што би желео да мислимо, али владар из Кремља је показао да пред собом ефикасно елиминише све потенцијалне изазове. Његови ривали су или у егзилу или у затвору или су изгубили живот под никад разјашњеним околностима.

Михаил Ходорковски, некада најбогатији Рус, био је хапшен и затваран пре него што је побегао за Лондон. У Британији је завршио и Путинов политички противник Борис Березовски који је 2013, нађен обешен у својој кући, без трагова насиља. У Русији више нема олигарха – ако им Путин то не дозволи.

Алексеј Наваљни, опозициони лидер који је свакако најпознатији критичар моћног Влада, могао би да буде лишен слободе све до децембра 2038. Послат је на издржавање казне негде у забити руске земље оковане ледом, у затвор изнад поларног круга који се описује као један од најсуровијих у земљи. „Ја сам ваш Деда Мраз... али ја сам посебан Деда Мраз па ће само они који су се понашали лоше добити поклоне”, поручио је симпатизерима преко адвоката Наваљни који је у јуну покренуо онлајн акцију убеђивања грађана да буду „против кандидата које мрзимо: кандидата Путина и кандидата Рата”.

Опозиционар Владимир Кара-Мурза је у априлу 2023. осуђен на 25 година робије под оптужбом да је ширио лажне информације о руској „специјалној војној операцији”. Ко помене рат, може наредних 15 година да проведе у затвору. Писац и новинар Дмитри Глуховски добио је осам година због ширења „лажних вести” о руској армији.

Јевгениј Пригожин, власник приватне војске Вагнер и некадашњи близак Путинов пријатељ из Санкт Петербурга, који се међу реткима усудио да јавно критикује војни врх због начина вођења украјинског рата, мистериозно је погинуо у авионској несрећи пошто је претходно повео шокантну оружану побуну. Пател Антов, политичар који је такође говорио против рата, нађен је мртав после пада са хотелског прозора крајем 2022. Равил Маганов, председник Нафтне компаније „Лукоил” и још један критичар рата, пао је са прозора у болници.

Путин све чини да на време уклони све потенцијалне ривале, не у страху да ће га победити већ да се током кампање не би чули гласови критике његове ауторитарне власти. Блиска сарадница Наваљног, Ксенија Фадајева, адвокатица и одборница у сибирском граду Томск, управо је осуђена на девет и по година затвора због вођења „екстремистичке организације” – фондације за борбу против корупције. Централна изборна комисија уредно елиминише неподобне кандидате. Последња у низу је Јекатерина Дунцова, бивша ТВ новинарка која пропагира мир и демократске вредности иза којих стоје милиони руских грађана али немају прилику да се њихов глас чује.

Додатно је ограничена слобода окупљања, појачана безбедност и пооштрене су казне за оне који шире „лажне вести”, „дискредитују армију” или критикују стање у привреди земље погођене серијом западних санкција. Путин је решен да цементира своју позицију лидера са најдужим стажом после Јосифа Висарионовича Стаљина. Он ће поново изаћи на изборе као независни кандидат, а не на страначкој листи владајуће партије Уједињена Русија, иако ће имати пуну подршку 3,5 милиона њених чланова.

Бивши кагебеовац први пут је постао председник 2000. преузимајући положај после изненадне оставке Бориса Јељцина. Поново је изабран 2004. а четири године касније именован је за премијера. Трећи мандат обезбедио је 2012. – уз масовне протесте и оптужбе због изборних услова и превара. Пустио је неко време да се руска елита бави питањем шта ће бити када истекне уставни лимит од два мандата и да ли ће путинизам опстати без Путина. Наговештавао је жељу да ослаби председничку и појача власт парламента, а онда је потврдио да је његова снага да делује брзо, одлучно и – неочекивано.

Пошто је 2018. осигурао четврти мандат, две године касније лансирао је серију уставних реформи препуштајући одлуке прво законодавној власти а потом гласу јавности. Позван је у Државну думу да се изјасни о ресетовању председничког лимита. Мелодраматски је изјавио да је мислио да треба да постоје два мандата а потом, уз уздах, признао да ће, уколико Дума сматра да сат треба вратити на нулу и уколико се Уставни суд слаже, прихватити промене које су му омогућиле да се кандидује за још два шестогодишња мандата – што ће му омогућити да несметано влада до 2036, када ће имати 83 године. А можда и доживотно.

Зашто се онда уопште одржавају избори? Формалност, чиста фарса. Фасадна демократија. Смоквин лист аутократије.

Путин контролише све информације и јасно даје до знања да свака врста критике води личној или породичној катастрофи. Посебно када се ради о критикама рата у Украјини. Играјући на карту истинске епопеје Великог отаџбинског рата, Владимир Владимирович креирао је амбијент да је земља нападнута – од нациста. Сећање на херојске подвиге Црвене армије вешто је преточено у патриотско окупљање око спасиоца – Путина лично.

Рат је, по проценама Запада, пружио прилику да број погинулих Руса изазове масовно негодовање јавности. Погрешили су, иако је због инвазије на Украјину, Русија једну трећину своје предратне мирнодопске економске активности пребацила на производњу оружја и муниције. Дугорочне последице овог заокрета биће веома озбиљне по близу 140 милиона Руса. Путин је своје мужике осудио на године трпљења, али уз пропаганду која му је на располагању, драконске казне које прете критичарима и очити неуспех украјинске контраофанзиве, обезбедио је оно што му треба.

Русија није на путу да елиминише елиминатора. Руски Центар „Лавада” његову популарност мери са 83 процента, иако 59 одсто испитаника страхује од тоталне мобилизације, а 52 одсто каже да не прате шта се догађа на фронтовима.

Путин после две деценије на власти пред собом има још 12 година владавине. Елиминисао је све политичке ривале. То је модел који би радо да прихвати један од двојице очекиваних ривала на америчким изборима у новембру. Трамп ће пажљиво записивати Путинова искуства. Њихови планови и амбиције су слични.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa