Процедура омогућава да се избегне затвор

Министарство правде изнело је и податак да је 518 пресуда у Србији застарело током претходне три и по године. Реч је, заправо, о застарелости извршења казне затвора у случајевима када оптужени нису били у притвору у моменту правноснажности пресуде, јер су се бранили са слободе или су били у бекству. "Политика" сазнаје да се овај податак односи углавном на кратке затворске казне, јер оне најбрже застаревају. Што је казна мања, њено извршење застарева брже.

– Када оптужени дочека правноснажност пресуде на слободи, он на кућну адресу добија позив од суда да се јави на издржавање казне. Када добије позив он има право да у року од три дана поднесе молбу за одлагање извршења и да наведе разлоге. Обично су то здравствени проблеми или неки неодложни приватни послови – објашњава судија Врховног суда Србије Јанко Лазаревић.

Трећи општински суд у Београду надлежан је за сва извршења казни за осуђене на подручју Београда, а у унутрашњости Србије ову надлежност има сваки општински суд за осуђена лица која имају пребивалишта не територији тог суда, без обзира на то у ком суду су осуђени.

– Председник надлежног општинског суда може да прихвати молбу осуђеног за одлагање извршења, а ако је одбије онда осуђено лице има право жалбе председнику Окружног суда, па ако не уважи жалбу онда се осуђени поново позива. Међутим, тада се често дешава да осуђени више није на пријављеној адреси и да му се не може уручити позив. У таквим случајевима суд наређује расписивање потернице и полиција креће у потрагу, која може да траје годинама и тада долази до застарелости извршења казне затвора – објашњава судија Лазаревић.

Када је реч о кривичним делима за која је прописана казна до једне године затвора онда је апсолутни рок застарелости четири године.

– После тога не може се приступити извршењу казне затвора до једне године. Међутим, што је кривично дело теже, односно што је прописана казна за то дело тежа рок застарелости је дужи и осуђеном је потребно много више година скривања да би му извршење застарело. Посебни су случајеви када су осуђени од самог почетка кривичног поступка били у бекству, па им се онда суди у одсуству. Они ће у одсуству бити и осуђени, али ће се рок застарелости рачунати тек од дана правноснажности пресуде. Чак 50 година је потребно да застари извршење казни од 30 до 40 година. Ако окривљени буде ухапшен у иностранству, он може захтевати да се поступак против њега понови, односно да му се суди "у присуству", али тада рок застарелости више не тече – објашњава наш саговорник.

За кривична дела за која је прописана казна од три до пет година затвора рок застарелости извршења је десет година, а двоструко је дужи за дела код којих је прописана казна од пет до десет година, док је 30 година рок застарелости за кривична дела за која је запрећена казна од 10 до 15 година, а 40 година за злочине "тешке" више од 15 година. Само ратни злочини никада не застаревају.