Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кри­за на Цр­ве­ном мо­ру те­ма у Мо­скви и Банг­ко­ку

Ху­ти и Иран­ци го­сти Ру­ске Федерације, на Тај­лан­ду се сре­ли шеф ки­не­ске ди­пло­ма­ти­је Ванг Ји и Џејк Са­ли­вен, са­вет­ник за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност Сједињених Америчких Држава
Кри­за на Цр­ве­ном мо­ру те­ма у Мо­скви и Банг­ко­ку
Грчки брод „Зографија” на поправци у Исмаилији након што су га Хути погодили пројектилом (Грчки брод „Зографија” на поправци у Исмаилији након што су га Хути погодили пројектилом)

 

Ба­ли­стич­ки уда­ри је­мен­ских Ху­та, на­о­ру­жа­них, по оце­ни изра­ел­ског пред­сед­ни­ка Иса­ка Хер­цо­га, „бо­ље не­го Нор­ве­шка”, на раз­ли­чит на­чин ин­те­ре­су­ју Мо­скву с јед­не и Ва­шинг­тон с дру­ге стра­не, док се Пе­кинг још ре­ла­тив­но др­жи по стра­ни. По­во­дом еска­ли­ра­ју­ћег ха­о­са на ју­гу Цр­ве­ног мо­ра, САД ових да­на за­ни­ма да ли би Пе­кинг на не­ки на­чин мо­гао да скре­не па­жњу Те­хе­ра­ну да об­у­зда Ху­те.

„Ки­на од по­чет­ка (уда­ра Ху­та по бро­до­ви­ма про­шлог но­вем­бра) чи­ни ак­тив­не на­по­ре за сни­жа­ва­ње на­пе­то­сти на Цр­ве­ном мо­ру и спрем­на је да ра­ди са свим стра­на­ма на сми­ри­ва­њу си­ту­а­ци­је”, ис­та­као је ју­че Ванг Вен­бин, порт­па­рол ки­не­ског Ми­ни­стар­ства ино­стра­них по­сло­ва.

Упра­во та те­ма на­пе­то­сти на Цр­ве­ном мо­ру јед­на је од кључ­них то­ком при­ват­них раз­го­во­ра ше­фа ки­не­ске ди­пло­ма­ти­је Ванг Ји­ја и Џеј­ка Са­ли­ве­на, са­вет­ни­ка за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност САД, у де­ли­кат­ном тре­нут­ку, ју­че и да­нас у Банг­ко­ку.

С јед­не стра­не, Ва­шинг­тон и Лон­дон уве­ли су у че­твр­так санк­ци­је про­тив че­тво­ри­це кључ­них зва­нич­ни­ка Ху­та, чи­ја по­бу­ње­нич­ка ор­га­ни­за­ци­ја има зва­нич­но име Ан­сар Алах. Ина­че, Ва­шинг­тон је по­но­во зва­нич­но свр­стао Ан­сар Алах ме­ђу те­ро­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је. На уда­ру ан­гло­сак­сон­ских санк­ци­ја овог пу­та на­шли су се ли­де­ри Ху­та: ми­ни­стар од­бра­не Му­ха­мед ел Ати­фи, ко­ман­дант по­мор­ских сна­га Му­ха­мед Фадл Абд ел На­би, шеф при­о­бал­них од­брам­бе­них сна­га Му­ха­мед Али ел Ка­ди­ри, као и Му­ха­мед Ах­мед ел Та­ли­би, шеф слу­жбе на­бав­ке.

Ка­ко је и ко­ли­ко Пе­кинг од по­чет­ка по­мор­ске „офан­зи­ве” Ху­та (у по­чет­ку на бро­до­ве ко­ји „има­ју ве­зе с Изра­е­лом”) о тој те­ми раз­го­ва­рао с Ира­ном, нај­бли­жим спољ­ним ослон­цем ши­ит­ских по­бу­ње­ни­ка у Је­ме­ну, јав­но­сти ни­је по­зна­то.

За­пад­ни ме­ди­ји твр­де да Пе­кинг са­да већ не­ко вре­ме упо­зо­ра­ва Те­хе­ран да об­у­зда Ху­те или ће се „ствар” од­ра­зи­ти на по­слов­ну са­рад­њу Ки­не и Ира­на. Исто­вре­ме­но, Ху­ти твр­де да им Иран­ци ни у јед­ном тре­нут­ку у по­след­ња три ме­се­ца ни­су ни на­го­ве­сти­ли не­за­до­вољ­ство Пе­кин­га, паљ­бом ко­ју – у знак, ка­ко ка­жу, со­ли­дар­но­сти с Па­ле­стин­ци­ма у Га­зи – на­ме­ра­ва­ју до спро­во­де све до пот­пу­ног пре­ки­да рат­них деј­ста­ва Изра­е­ла.

Иран­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Хо­се­ин Амир Аб­до­ла­хи­јан от­крио је да зва­нич­ни­ци Ху­та по­се­ћу­ју Те­хе­ран. При­ли­ком јед­не та­кве ви­зи­те, „пре ма­ње од три не­де­ље”, пре­ци­зи­рао је Аб­до­ла­хи­јан, Те­хе­ран и Ху­ти до­го­во­ри­ли су се о без­бед­но­сти на Цр­ве­ном мо­ру, на­гла­ша­ва­ју­ћи да су Је­мен­ци по­све­ће­ни си­гур­но­сти по­мор­ске пло­вид­бе.

„Сва­ка­ко не по­здра­вља­мо до­во­ђе­ње без­бед­не пло­вид­бе у опа­сност, али се тре­ба вра­ти­ти ко­ре­ни­ма... у овом слу­ча­ју они ле­же у ге­но­ци­ду у Га­зи... мо­ра­мо уви­де­ти да су без­бед­ност на Цр­ве­ном мо­ру и на Сре­до­зе­мљу ме­ђу­соб­но по­ве­за­не”, ис­та­као је Аб­до­ла­хи­јан.

Шта би ме­ђу­соб­на по­ве­за­ност без­бед­но­сти пло­вид­бе на Ме­ди­те­ра­ну и Цр­ве­ном мо­ру мо­гла да под­ра­зу­ме­ва из пер­спек­ти­ве Те­хе­ра­на – ни­је пре­ци­зи­ра­но.

Про­мет Су­ец­ким ка­на­лом опао је за ско­ро по­ло­ви­ну у од­но­су на исти пе­ри­од ла­не, уз енорм­ни скок це­на свих услу­га по­ве­за­них с пре­во­зом ро­бе да­ле­ко ду­жом ру­том око Рта до­бре на­де.

У ме­ђу­вре­ме­ну, Ху­ти су на­ста­ви­ли да ни­ша­не раз­не бро­до­ве ко­ји и да­ље пло­ве ка Цр­ве­ном мо­ру и на се­вер ка Су­ец­ком ка­на­лу. Та­ко су се на њи­хо­вој ме­ти у че­твр­так на­шла два бро­да: „Ахи­леј”, под па­нам­ском за­ста­вом, ко­ји је из ру­ске лу­ке Уст-Лу­га, пре­во­зио наф­ту за Ин­ди­ју, и „Мар­лин Лу­ан­да”, под за­ста­вом Мар­шал­ских остр­ва. „Ахи­леј” је из­бе­гао екс­пло­зи­ју, бу­ду­ћи да је про­јек­тил Ху­та пао јед­ну на­у­тич­ку ми­љу од ње­га, на­во­де по­мор­ски из­во­ри.

Све ово, и ко зна шта све још, мо­гло је да бу­де те­ма су­сре­та де­ле­га­ци­је Ху­та с Ми­ха­и­лом Бог­да­но­вим, за­ме­ни­ком ше­фа ру­ске ди­пло­ма­ти­је у Мо­скви у че­твр­так уве­че. За­ни­мљи­во је да је истог да­на у глав­ном гра­ду Ру­си­је бо­ра­вио и Али Ак­бар Ах­ма­ди­јан, спе­ци­јал­ни иза­сла­ник иран­ског пред­сед­ни­ка Ебра­хи­ма Ра­и­си­ја и се­кре­тар иран­ског Са­ве­та за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.