Курти и лобисти покрећу продор у Савет Европе

Специјално за „Политику”

Небојша Човић

Већ дуже време је било јасно да ће се, с приближавањем нових изборних циклуса у западним земљама – које годинама, скривене иза изговора о наводној посвећености „демократији и регионалној стабилности”, покушавају да двоструким стандардима, на силу и кршећи међународно право, обуздавањем и непрестаним кажњавањем једних, а хушкањем и неоснованим награђивањем других, „уреде” односе на западном Балкану, у складу са интересима сопствених елита, а не народа који на њему живе – притисци, уцене и непринципијелни закулисни договори појачавати. Методологију креирања нових инцидентних ситуација и наметања неких нових „споразума” како би се релативизовале обавезе дефинисане обавезујућим потписаним и верификованим међународним документима одавно смо апсолвирали, тако да најновија лавина криза које изазивају Албин Курти и привремене институције на КиМ тешко да може да буде изненађујућа. Ипак, чини се да изнова понављамо исте грешке и уместо проактивног деловања и наметања тема које су битне за опстанак – и повратак – српског народа на КиМ, све време трошимо на дефанзивно реаговање и управљање кризама, што је од самог почетка и био циљ и Куртија и његових западних ментора.

Тако је последњих дана тема број један постало најављено укидање динара у покрајини, које би требало да ступи на снагу 1. фебруара. Истовремено, приштинске власти су се, по ко зна који пут од доласка Куртија на власт, устремиле на „Телеком Србија”, и после прошлогодишње блокаде рада и неосноване новчане казне од милион и по евра, сада поново најављују укидање сигнала мобилне телефоније, интернета и кабловске телевизије. Уклањање билборда с фотографијама почасних грађана у српским општинама на северу КиМ постаје питање од највишег „државног” интереса коме присуствују чак два „министра” Куртијеве „владе” уз пратњу медија, иако се ради о бесмисленом популистичком потезу без икаквог суштинског значаја осим иритирања локалне српске заједнице и задовољавања дневнополитичких потреба приштинске администрације, која нема апсолутно ниједан други резултат којим може да се похвали својим бирачима на КиМ осим малтретирања и застрашивања косметских Срба.

Но, да се вратимо на најављено укидање динара, које је створило ново узнемирење и несигурност у српској заједници. Извесно је да постоји нека корелација између затварања пословница Комерцијалне банке на КиМ, лиценциране за платни промет у динарима, о којем се говори већ неколико месеци, и укидања динара као средства плаћања у покрајини, јер је рок исти. Без улажења у полемику о кокошки и јајету, нема никакве сумње да ће последице по живот Срба на КиМ бити далекосежне и да је ово још један од потеза Куртија и његових западних шаптача у систематском довршетку етничког чишћења српске заједнице. Реакције колективног запада, опхрваног сопственим предизборним турбуленцијама су, чак и више него до сада, млаке и импотентне, иако је, истини за вољу, реакција америчког Стејт департмента била оштрија и доследнија од оне коју смо чули (или не) од чланица ЕУ. Објективно, највише што можемо да очекујемо јесте да се, уместо наметања трајног решења Приштини за ово и слична питања, ствари гурну под тепих увођењем привременог мораторијума на ове одлуке, као што је то био случај с таблицама, до тренутка када се и Срби на КиМ и српска јавност попут жабе довољно скувају да не могу више да реагују.

Ове недеље су приштинској централној изборној комисији предате петиције за смену нелегитимних албанских градоначелника Северне Митровице, Лепосавића и Зубиног Потока. Прикупљање потписа за смену нелегитимног градоначелника општине Звечан почело је са закашњењем због опструкције локалних албанских структура, али и ова петиција ће бити предата у року који истиче данас. Иницијатива у вези с припремом петиција је значајан корак, велики одзив грађана показује одлучност да преузму ситуацију у своје руке.

Након предаје петиција, борба за смену и нове изборе тек почиње, јер је, поред објективно компликоване и дуге процедуре предвиђене административним упутством приштинске администрације, за очекивање да ће оне покушати да успоре или додатно закомпликују овај процес. После верификације потписа у предатим петицијама, следи изјашњавање грађана о смени. Неопходно је 50 одсто плус један глас регистрованих бирача да би до смене дошло, како би се тек након тога расписали нови избори. Курти је ових дана изјавио да је вероватно да ће до нових избора доћи до краја године(!), што показује решеност да се овај процес додатно опструира како би се нелегитимне албанске структуре што дуже задржале у позицији власти и довршило стварање нове реалности интензивирањем политике свршеног чина, репресије, застрашивања већинског српског становништва и незаконите узурпације њихове имовине.

Често се коментарише да су неки од уступака које чинимо, који су директно супротстављени нашим националним интересима и којима се угрожава опстанак Срба на КиМ, део обавеза из споразума који су потписали „неки други”. Тај аргумент је потпуно небитан и покушава да умањи нашу одговорност за ове уступке сада. Апсолутно сам против прављења било каквих даљих уступака и испуњавања наших обавеза из претходних споразума јер је очигледно да Приштина неће спровести ниједну од својих обавеза – за шта има подршку Запада – што намеће питање због чега ми и даље радимо против себе и својих интереса.

Смена нелегитимних градоначелника и расписивање нових избора не значе да су решени легитимни захтеви због којих су Срби пре више од годину дана изашли из институција. Треба инсистирати на доследном испуњавању свих тих захтева, чија је листа дугачка: незаконита узурпација приватне и друштвене имовине, надокнада власницима за време док је њихова имовина била узурпирана и враћање имовине првобитној намени, лажне оптужнице против Срба, незаконито држање у затвору пре почетка суђења, моментални одлазак свих специјалних полицијских и паравојних снага са севера КиМ, етнички састави судских већа који укључују српске судије за све случајеве у којима се суди Србима, увођење злочина из мржње у правни оквир и формирање посебног регистра, враћање имовине Високим Дечанима, свођење тзв. КБС-а на оквир предвиђен и РСБУН 1244 и уставом тзв. Косова – на снаге за помоћ у ванредним ситуацијама, наоружане лаким наоружањем итд.

О формирању ЗСО чини се да је излишно и говорити јер је после свих громогласних изјава западних емисара изостао икакав конкретни притисак на Куртија и цела прича очекивано клизи у заборав. На нама је да то не дозволимо. Када већ колективни Запад није вољан да адекватно реагује, ми морамо да стратешки размишљамо и учинимо све што можемо да спречимо било какво „награђивање” приштинског режима евентуалним чланством у међународним организацијама и неким новим признањима. Тренутно је главни циљ Приштине и њихових ментора чланство у Савету Европе, о коме би требало да се одлучује пре нових европских избора.

Иако је и сама иницијатива у вези с пријемом окупираног и међународноправно непризнатог дела територије земље која је чланица УН – и Савета Европе – у ово тело незаконита и спорна, притисци и уцене колективног Запада су велики. Формално одлучујући фактор за пријем тзв. Косова у СЕ биће стање људских права у покрајини, за шта је именован посебан известилац. Под поменутим притисцима, нема никакве сумње да ће његов извештај прикрити право стање ствари на терену. На нама је да припремимо белу књигу о истинском стању људских права на КиМ, наведемо све случајеве кршења права српске и осталих неалбанских заједница и да је пре одлучивања о чланству дистрибуирамо чланицама и органима СЕ, уз активно лобирање чланова наше делегације. И да потом ту исту публикацију поделимо и свим чланицама УН, у оквиру интензивиране кампање отпризнавања овог незаконитог парадржавног пројекта на нашој територији.