Приједорска привреда још на климавим ногама

Приједор – Приједор је одувек био средина која је економски развој базирала на искоришћавању природних ресурса. Значајан минерално-сировински комплекс, резерве дрвне масе, као и плодно земљиште омогућили су развој рударства, дрвне и текстилне индустрије те пољопривреде. Ратна дешавања на овим просторима негативно су утицала на развој економије, односно, условила су смањење броја пословних субјеката и повећање броја незапослених.

– Пре рата у Приједору је било 27.000 запослених радника а данас их има око 17.000, што је смањење за око 40 одсто, истиче начелник општинског Одељења за привреду у општини Приједор Боро Војводић и додаје да је Приједор имао готово две трећине запослених у привреди а једну трећину у осталим областима. Приједор је, подсећа Војводић, био препознатљив по два велика привредна гиганта, Руднику железне руде „Љубија” и Фабрици целулозе и папира „Целпак”, који су заједно запошљавали око осам хиљада радника.

(/slika2)– Данас је „Целпак” у ликвидацији а рударство је грана која и даље остварује највећи приход и то захваљујући налазиштима руде и трансформацији некадашњих рудника који су сада 51 одсто власништво друге по реду компаније у свету за производњу челика „Арцелор Митал”, појашњава Војводић и додаје да је ово предузеће већ остварило предратни ниво производње. Овде ради око седам стотина радника који, са производњом од 1,35 милиона тона концентрата железне руде, остварују годишњи приход од око 120 милиона марака.

Највећи број запослених на подручју општине Приједор је у сектору прерађивачке индустрије, у трговини, грађевинарству, угоститељској делатности, металној и текстилној индустрији. Осим у Руднику, велики део радника је запослених у фабрици кекса „Мира”, у „Приједор-путевима”, индустрији за прераду меса и месних прерађевина, рибњаку „Саничани”, „Сконто-прому”, предузећу које се бави производњом пресвлака и намештаја искључиво за инострано тржиште. Ово поднебље погодно је и за прераду млека и млечних производа, развој туризма, дрвне индустрије...

– Два су основна разлога због којих је привреда у Приједору и даље на „климавим ногама”. Један су ратна дешавања након којих су, распадом бивше државе, приједорска предузећа изгубила тржиште а други је процес приватизације који није дао очекиване резултате, појашњавају у општинском Одељењу за привреду у Приједору и напомињу да су купци појединих државних предузећа у граду на Сани наследили велике обавезе према запосленим радницима и држави, а у највећем броју случајева нису имали довољно капитала да покрену производњу.

На подручју општине Приједор има 11.300 незапослених. Велики број припада старосној групи од 40 до 65 година а око три хиљаде младих од 18 до 30 година упорно тражи посао. Последњих година приметан је одлив младе радне снаге у земље у окружењу, најпре у Словенију која је погодно тло за занатлије.

(/slika3)– Пре четири године почео је плански развој малих и средњих предузећа те предузетништва на овом подручју. До данас је реализовано 30-ак програма као што су оснивање Пословног „инкубатора”, Фондације за развој, затим обука младих за властити бизнис и слично, казао је Војводић и нагласио да је круна тих активности била израда Стратегије развоја општине Приједор за наредних пет година. Први пут након више од двадесет година урађен је документ којим је дефинисано више од сто пројеката чија је вредност 1,3 милијарде марака. Учешће општине Приједор у њиховој реализацији биће 130 милиона марака. Највећи део средстава за улагања у бројне области живота општине очекује се из Развојног програма републичке владе те из европских предприступних фондова.

Да није тако црна привредна слика ове поткозарске општине говори и податак да по спољнотрговинском промету Приједор заузима једно од водећих места у Српској па и БиХ. Наиме, покривеност увоза извозом износи чак 137 одсто и то захваљујући Руднику, фабрици кекса „Мира”, „Сконтопрому” те фабрици за прераду воћа „Приједорчанка”.

– Прошло је време стагнације и пред нама је време развоја. Од црне рупе, постали смо просперитетна средина за коју се увелико интересују страни инвеститори, речи су начелника општине Приједор Марка Павића, који је недавно истакао да већ има поузданих информација да ће ускоро у Приједору бити отворени погони за производњу ауто-делова у којима ће запослење наћи знатан број радника.

Део пословне политике чини и плански упис свршених основаца у средње школе за занимања која су потребна тржишту Приједора. И то је, како се чуло у Одељењу за привреду, значајна карика за развој привреде овог дела Поткозарја која тежи да достигне предратни ниво.