Стрес као окидач

Професор др Димитрије Сегеди, специјалиста гинеколог-акушер новосадске Клинике за гинекологију и акушерство, каже да је питање борбе против рака као незаразне болести од националног интереса, као и да људи као појединци не могу томе да се супротставе.

– Држава мора то да чини подизањем медицинске и опште културе, образовањем у овом сегменту, организовањем скрининг програма за оне облике карцинома где је то могуће, обезбеђивањем финансијских средстава избуџета земље и образовањем кадрова. На неке од тумора код жена утиче и генетика, рецимо кодпојединих малигних тумора дојке, јајника и тела материце и ту се мало може утицати. Наслеђе не можемо да променимо, али стил живота можемо. Није довољно о свему томе говорити женама, оне треба да иду на редовне контроле и, ако се рак открије на време, он је излечив. Овај вид поруке и едукације мора да укључи и мушкарце, да и они подстакну своју супругу или партнерку да једном годишње оде на гинеколошки преглед – истакао је др Сегеди.

Оболевање од карцинома има и своју социјалну димензију. Како сматра наш саговорник, социјално угрожени људи у нашој земљи највише су изложени могућности да добију неке видове карцинома, али је њима здравствена заштита, из много разлога, најмање доступна.

– Када неко умре од карцинома то није само трагедија за породицу, већ је и психичка траума и за пријатеље те особе, као и сараднике на радном месту. Нажалост, у нашој земљи више се говори о наталитету, вантелесној оплодњи и другим стварима него о превентиви и лечењу малигних тумора. Ја на то кажем да је добро што се наши политичари и лекари боре за повећање наталитета, али да је потребно када се дете роди да има и здраву мајку која ће довољно дуго живети да га оспособи за живот. Дакле, ови приоритети морају да се изједначе – истакао је др Сегеди.

Велики број истраживања показао је да су особе које су се налазиле под стресом чешће оболевале од неких врста карцинома него оне које су живеле мирно. Психолог Ивана Станковић, из Лесковца, објашњава да је дуготрајно излагање стресу, посебно високог интензитета, често у комбинацији са осталим факторима ризика, окидач за активирање ћелија ракаи њихово бујање. Она напомиње да стресне ситуације ослабљују наш имунолошки потенцијал и отварају простор за непожељне процесе у организму.

– У раду са особама оболелим од карцинома редовно откривамо да су годину, две, па и више, пре откривања болести биле изложене јаком дуготрајном стресу или трауматичном искуству. У почетку је оболелима тешко да доведу у везу ова искуства са болешћу, али касније све више њих увиђа да су се у протеклом периоду буквално „јели” због разних ствари. Као што се на психолошком плану „једемо” од муке, стреса или неке трауме, тако и наш организам активира „лоше” ћелије које почињу и физички да изједају организам.У том смислу је за лечење јако важан став пацијента у односу на болест, као и „хватање поруке” коју организам овом болешћу шаље. За превенцију је, ипак, од виталне важности овладати техникама амортизовања стреса, као ишто пре „прорадити” психолошке последице трауматичних искустава – истакла је Ивана Станковић.

Онколози упозоравају да је карцином плућа водећи узрок смрти међу свим врстама малигнитета код оба пола, посебно код пушача. Нису безбедне ни особе које се налазе у околини пушача, јер они удишући дувански дим конзумирају око 35 до 40 одсто штетних супстанци.

Лекари кажу да се са прекидом пушењазначајно смањује и ризик оболевања од рака плућа: након 10 година од остављања дувана ризик оболевања од рака плућа јеод 30 до 50 одсто. Осим ове врсте карцинома, пушење је главни узрок за појаву још неколико карцинома који су због тога и названи пушачким карциномима – рак уста и усне дупље, грла, једњака и мокраћне бешике. Пушење игра значајну улогу и у настанку и развоју карцинома гуштераче, грлића материце и бубрега...

Др Ика Пешић, из Комисије за одвикавање од пушења Министарства здравља, каже да сваке године, у нашој земљи, 16.000 људи умре због дуванског дима, односно да сваки дан у Србији због пушења 44 особе умру. Она објашњава да је на недавно одржаном конгресу Светске уније за борбу против рака у Женеви истакнуто да је у 2005. години широм света умрло 7,6 милиона људи од рака. Од тог броја, око 80 одсто су они који су живели у неразвијеним и земаља у развоју, а да је 40 одсто смрти могло да се спречи. Процењено је да ће 2015. године умрети девет милиона људи, а 2030. године 11,4 милиона.

–Пушачи нису криви што пуше. Већина њих је почела да пуши у некритичном периоду живота, најчешће између 14. и 16. године. Снажна зависност од никотина која се лако и брзо постиже, озбиљна је препрека за остављање пушења– нагласила је др Пешић.