Јевреји, Роми и Срби, сапатници у страдању

Данас, када се читава планета суочава са великим изазовима и тешкоћама, морамо стално подсећати да за Холокауст, расизам, геноцид, мржњу и презир према другом човеку нема места међу слободним народима, поручила је јуче на државној церемонији поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста министарка културе Маја Гојковић, која је свечаности присуствовала у својству изасланика председника Србије Александра Вучића. Комеморацији су присуствовали и венце положили председник Скупштине Србије Владимир Орлић, министар спољних послова Ивица Дачић, председник Скупштине Војводине Момо Чолаковић, представници војске, Савеза јеврејских општина, ромске заједнице, као и амбасадори Русије, САД и Француске Александар Боцан-Харченко, Кристофер Хил и Пјер Кошар.

На почетку свечаности рабин Исак Асијел прочитао је молитву, а одржан је и уметнички програм у знак сећања на жртве, уз присуство војног оркестра и гарде.

У говору испред Споменика жртава геноцида у Другом светском рату, Гојковићева је нагласила да је Холокауст једна од најпотреснијих и најдубљих трагедија човечанства и да је у страхотама Другог светског рата српски народ страдао са Јеврејима и Ромима. „Ми веома добро знамо шта значи бити жртва геноцида и шта значи када се гаси читав један свет и нестаје у паклу уништења и мржње”, навела је она и истакла да „то за нас нису само историјске лекције већ жива сећања”. Гојковићева је подсетила да је Србија међу првим земљама на свету усвојила закон о враћању имовине жртвама Холокауста без правних наследника, као и да обнавља меморијале, попут Централне куле Старог сајмишта. „Неуморно преносимо знање о страдању Јевреја, Рома и Срба на безбројним ужасним стратиштима. Гласно и отворено говоримо и посвећено сарађујемо у оквиру Унеска, Међународне алијансе за сећање на Холокауст и са другим организацијама које раде на неговању сећања на страдање”, нагласила је министарка. Подсетивши да је пре три дана у седишту Унеска потписала Споразум о финансирању поновног успостављања заједничке сталне поставке у Блоку 17 у Државном музеју Аушвиц-Биркенау, Гојковићева је додала да „тако настављамо да пожртвовано радимо и боримо се да се зло геноцида не понови”.

Министарка Гојковић и директорка Меморијалног центра Старо сајмиште Кринка Видаковић Петров потом су повеле званице и новинаре у обилазак приземља и првог спрата Централне куле сајмишта, на чијој рестаурацији се ради.

У обраћању новинарима, Гојковићева је подсетила да је сајмиште 78 година од Другог светског рата било препуштено пропадању и постало „место срамоте и заборава”, а данас је изузетно поносна што захваљујући реконструкцији овај споменик културе сада изгледа величанствено. „Ускоро ћемо завршити све радове који се односе на Централну кулу, а затим прелазимо на веома важан део – стварање сталне поставке. Прикупљају се подаци, позивамо све грађане Србије и бивше Југославије да шаљу своје прилоге и податке”, рекла је Гојковићева.

Изразивши наду да ће на овај дан идуће године бити отворена стална поставка Меморијалног центра Старо сајмиште, она је додала и да ће се радити испред Централне куле меморијални зид, за који се прикупљају имена и подаци о жртвама које су изгубиле животе у логору.

Логор смрти на обали Саве

Директорка Меморијалног центра Старо сајмиште Кринка Видаковић Петров је подсетила да је Сајам, који је изграђен у Београду непосредно пред Други светски рат, немачки нацистички окупатор претворио у логор, који је ту постојао од децембра 1941. до јула 1944. године. Био је то највећи нацистички логор на подручју данашње Србије по броју логораша, а од њих 40.000, живот је изгубило око 17.000. У Старом сајмишту убијено је 6.500 јеврејских жена и деце.

Меморијални центар Старо сајмиште, који обухвата и логор Топовске шупе у Београду, где је убијено око 5.000 јеврејских мушкараца, биће будућа жижна тачка чувања успомене на страдање припадника овог народа.

У другој фази постојања логора Старо сајмиште, од половине 1942. године, у њему је било заточено око 32.000 Срба, Рома и других, од којих је 11.000 убијено.

Према речима, Кринке Видаковић Петров, најважнији део Меморијалног центра – Централна кула – биће ускоро потпуно обновљена и у целости ће служити као изложбени простор посвећен Сајмишту и Топовским шупама.