Кецмановићи негирали одговорност за масакр

Мајка и отац дечака који је 3. маја у Основној школи „Владислав Рибникар” убио деветоро деце и чувара школе, Владимир и Миљана Кецмановић, негирали су јуче кривицу на суђењу у Вишем суду у Београду. Судија је усвојио предлог тужилаштва у Београду да јавност буде искључена са суђења ради заштите права и интереса свих малолетника у овом поступку.

У београдској Палати правде, чини се, никада није било тужније него јуче. У холу судске зграде, на само неколико метара једни од других, стајали су родитељи чија су деца убијена 3. маја прошле године у масакру у ОШ „Владислав Рибникар” и Миљана Кецмановић, мајка дечака Косте К. који је извршио злочин. Његов отац Владимир Кецмановић доведен је у суд са лисицама на рукама из притворске јединице Централног затвора у ком се налази пуних осам месеци, откако је ухапшен због сумње да није на адекватан начин обезбедио оружје из ког је његов син пуцао у школске другаре.

Родитељи трагично настрадале деце дошли су у суд по правду, ако је то уопште могуће. Миљана и Владимир Кецмановић ту су били како би одговарали због оптужби по различитим основама да су посредно одговорни за извршење злочина. У суд су дошли и Ратко Ивановић, председник Стрељачког клуба „Партизан практикал шутинг”, и инструктор у овом клубу Немања Маринковић, који се сумњиче за давање лажног исказа.

Тешко је било гледати сцене у судској згради, али је можда најтеже било видети Нину Кобиљски, мајку убијене девојчице Еме, која је у суд дошла чврсто држећи у руци урамљену слику своје трагично настрадале ћерке коју је непрестано мазила. Сви заједно, од бола скрхани родитељи и окривљени, ушли су у судницу. На оптуженичку клупу сео је брачни пар Кецмановић и запослени у стрељачком клубу, а одмах иза њих родитељи убијене деце.

На самом почетку суђења, тужилац Никола Ускоковић предложио је да се искључи јавност због заштите интереса малолетника. Предлогу су се успротивили адвокати окривљених. Судија Зоран Божовић саопштио је да је усвојен предлог тужилаштва и да ће се убудуће суђење одвијати иза затворених врата. Суђење ће моћи да прате чланови породица убијених јер имају статус оштећених.

Како незванично сазнајемо, један од разлога за доношење овакве одлуке је и то што су као сведоци позвани и малолетници који су били присутни када је њихов друг из одељења пуцао у децу у школи и ранио наставницу историје у чијем се кабинету све догодило. Сви ученици тадашњег одељења седмо два, према истим информацијама, имају статус оштећених, без обзира на то да ли су рањени или не.

Оптужница против четворо окривљених написана је на 267 страна. Сумња се да је Кецмановић годину дана пре трагедије у ОШ „Владислав Рибникар” обучавао сина да рукује оружјем и муницијом, као и да гађа у мете у облику концентричних кругова и силуета људи, да пуни оквир, али и како да стоји и дише приликом коришћења ватреним оружјем. Отац је сина, наводи се у оптужници, у три наврата водио у Стрељачки клуб „Партизан практикал шутинг” и једном у отворени простор у Етно-село „Гостољубље” у Мионици, упркос чињеници да таква активност и обука очигледно не одговарају узрасту његовог сина.

Кецмановић, како се сумња, оружје и муницију није држао у сефу који је био причвршћен за зид у ормару у ходнику стана, иако га је претходно набавио у ову сврху. Коста К. је, како се сумња, дошао у посед неадекватно обезбеђеног оружја 1. маја, када је напунио шест припадајућих оквира са муницијом за пиштоље са укупно 92 метка и ставио их код себе, а затим их је 3. маја пребацио у свој ранац и понео са собом у школу.

Миљана Кецмановић, мајка овог дечака, оптужена је јер је неовлашћено држала муницију, с обзиром на то да је током истраге, на једној чаури која је нађена у кабинету историје код врата, нађен њен ДНК.

Ивановић и Маринковић су, према оптужници, током истраге дали лажни исказ у вези са доласцима дечака у стрељачки клуб.