ММФ: у Европи се ради мање него у Србији

Европљани раде све мање и мање сати, нарочито мушкарци, закључак је студије коју је објавио Међународни монетарни фонд (ММФ). Укупан број радних сати у Европи и запосленост су се вратили на ниво из периода пре пандемије, али просечан број радних сати по особи и даље пада, наводе аутори студије под називом „Анализа смањења просечног броја радних сати у Европи”. Медијални пресек радних сати по запосленом у Европи износи нешто испод 37 сати недељно, а мушкарци и даље раде нешто више од жена, пошто на послу проведу 39,9 сати недељно, а даме 34,7 сати. Ипак, према недавно објављеној статистици Евростата, радници у Србији су у просеку радили 43,3 сата седмично, што је за шест сати више од просека у Европској унији.

Да у нашој земљи уистину има интензивнијег и прековременог рада, сматра Љубомир Маџар, професор Економског факултета у пензији.

– Радници морају да слушају налоге послодаваца, а односи тих снага су асиметрични и иду у прилог послодавцима. Тако да, ако се код нас више ради, то је зато што послодавци то захтевају или имају довољну моћ да то наметну својим запосленима – истиче проф. Маџар.

Зашто у Европи послодавци не траже од својих радника да толико раде?

– Вероватно су тамошњи синдикати, који иначе слабе у целом свету, боље организовани, моћнији и утицајни него што је то случај у мање развијеним земљама и код нас. Важнија ствар од тога је мања ефикасност наших радника, који нису толико обучени и вешти колико је то случај на западу. То је последица наше мање индустријске традиције – сматра професор Маџар, додајући да се на западу вековима увежбавају те разне вештине.

– Радна снага је тамо нешто квалитетнија него код нас. Уосталом, ниво њиховог образовања је виши, а образованији радник више уради у јединици времена него онај мање образован. Код нас то мора да се надокнади тако што запослени мора дуже да ради – додаје он и подсећа да у Србији радници не желе тек тако да раде више, него да би више зарадили.

– Код нас су лични дохоци неупоредиво мањи од оних на западу, па добар број радника, пошто једва саставља крај с крајем, мора дуже да ради да би више зарадио, да би могао да „покрпи” трошкове живота – објашњава професор Љубомир Маџар.

Да је природно да се у земљама које су развијеније догађа скраћење радног времена, истиче и економиста Милан Р. Ковачевић.

– То је тако зато што се код њих за краће време уради више него код нас за дуже радно време. Код нас није добро уређен радни однос између послодаваца и запослених. Сматрам да исти закон не би требало да регулише на исти начин тај однос у јавном и приватном сектору – додаје Ковачевић.

Запосленост лане повећана за 50.553 лица

Укупан број запослених у 2023. години износио је 2.360.588, што у односу на претходну годину представља повећање од 2,2 одсто, саопштио је јуче Републички завод за статистику. Према административним изворима, 50.553 запослених више је него претходне године. Запослених у правним лицима било је 1.894.051, што у односу на претходну годину представља повећање од два одсто предузетника и запослених код њих, а лица која самостално обављају делатност било је 412.904, што у односу на претходну годину представља повећање од четири одсто. Регистрованих индивидуалних пољопривредника било је 53.633, што у односу на претходну годину представља смањење од 5,2 одсто.

У четвртом кварталу 2023. године укупан број запослених је износио 2.367.704 лица. Од укупног броја 1.898.931 запослено je у правним лицима, 416.922 чине предузетници, лица запослена код њих и лица која самостално обављају делатност, а 51.851 лице представљају регистровани индивидуални пољопривредници.

У односу на четврти квартал 2022. године, укупан број запослених је већи за 25.460 лица, то јест 1,1 одсто, при чему је број запослених у правним лицима порастао за 17.424 лица, то јест 0,9 одсто, број предузетника, запослених код њих и лица која самостално обављају делатност повећан је за 11.934 лица, 2,9 одсто, док је број регистрованих индивидуалних пољопривредника смањен за 3.898 лица, седам одсто.

У односу на претходни квартал, укупан број запослених је већи за 6.942 лица, што је 0,3 одсто више, при чему је број запослених у правним лицима повећан за 6.590 лица, 0,3 одсто, број предузетника, запослених код њих и лица која самостално обављају делатност повећан је за 1.530 лица, 0,4 одсто, док је број регистрованих индивидуалних пољопривредника смањен за 1. 178 лица, 2,2 одсто.

Ј. Р