Петак, 24.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јевремов конак ускоро на старом месту

Бронзану, тродимензионалну макету давно срушеног здања ради вајар Владимир Товић, аутор споменика Јеврему Обреновић уу центру Шапца
Јевремов конак ускоро на старом месту
(Фото аутор непознат)

Шабац – За Дан града, 22. априла ове године, Шапчани би требало да добију у бронзи изливену, потпуно верно пренету макету Јевремовог конака, првог кнежевог конака у Србији, и то на месту где се ово, за своје време, репрезентативно здање налазило – на платоу испред зграде Градске управе. Реализација идеје поверена је Школи примењених уметности у Шапцу, по конкурсу за суфинансирање пројеката у култури, а на челу стручног тима налази се професор Владимир Товић, аутор монументалне скулптуре Јеврема Обреновића у центру града.

Јевремов конак подигао је у периоду 1822-1824. године Јеврем Обреновић, брат кнеза Милоша, који је у тада био обор-кнез Шабачке нахије. Јеврем и његова супруга Томанија, ћерка лозничког војводе Анте Богићевића, били су познати по отменом начину живота: за своју децу су доводили најбоље учитеље страних језика и музике, а у раскошно опремљеном дому су се стално смењивале дипломате и други угледни људи. У Јевремов конак стигао је и први клавир у тадашњој Србији, а хроничари су забележили да је ту постојала и знаменита библиотека са делима Шилера, Лафонтена, Купера, Скота...

Приликом боравка у Шапцу 1827. године, велики Јоаким Вујић је за ово резиденцијално здање, изграђено у „балканском стилу”, рекао да „симетријом, архитектуром и красотом превосходи све конаке и дворове по Сербији”. Ово не треба да чуди, јер је градњом лично руководио Хаџи Никола Живковић, главни неимар кнеза Милоша Обреновића.

Међутим, после Мајског преврата 1903. године, Јевремов конак је срушен, а на том делу главне шабачке улице најпре је подигнута зграда Начелства (1906), а потом и зграда Окружног суда (1907). Обе су урађене по пројектима архитекте Милорада Рувидића, у стилу академизма, и са потпуно идентичним уличним фасадама. Рушење конака доводило се у везу са променом династије, мада је забележено да је приликом доласка у Шабац (тада) престолонаследник Ђорђе Карађорђевић био изузетно бесан кад је чуо да здања више нема, али и са наводним мањком пар дужних метара за градњу две нове зграда. Тако је и настао празан простор на којем је касније подигнута четвороспратна зграда Градске управе.

Пројекат за израду макете Јевремовог конака одобрен је почетком 2022. године, на 200. годишњицу почетка градње овог здања, а како ствари стоје – калупи су предати ливници – биће финализован на 200. годишњицу завршетка градње. Наш лист још сазнаје да Школа примењених уметности у Шапцу припрема и пригодну стручну публикацију о конаку, али и активностима које су чињене да се његов изглед и пропорције што верније представе грађанима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.