Дипломатска борба за опстанак Срба на КиМ

Мина Ћурчић

Након једностране одлуке привремене власти у Приштини о укидању динара, Београд је наставио низ дипломатских акција у намери да спречи последице по српски народ. Председник Србије Александар Вучић, након састанка са амбасадорима Квинте, примио је јуче амбасадора Руске Федерације Александра Боцан-Харченка и том приликом га је обавестио о најновијем једностраном потезу Приштине. „Обавестио сам амбасадора Боцан-Харченка о најновијем једностраном потезу Приштине, јасно усмереном против српског народа на Косову и Метохији, као и о могућим последицама овог неодговорног акта Куртијевог режима”, написао је Вучић на свом инстаграм налогу „будућностсрбијеав”.

Навео је да су разговарали и о билатералним односима и сарадњи Србије и Руске Федерације, као и о другим регионалним и међународним питањима од заједничког интереса. „Поновио сам захвалност Русији на подршци коју пружа поштовању територијалног интегритета Србије”, истакао је Вучић. Председник Србије у данашњем обраћању, заказаном за 13 часова, упознаће грађане о најважнијим детаљима разговора с представницима Квинте и ЕУ поводом одлуке власти у Приштини да активира уредбу о укидању динара на КиМ.

Да Приштина жели да створи такву атмосферу да се покаже да је живот Срба на КиМ немогућ и тиме подстакне Србе на исељење, јуче је поручио први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић. Он је за ТВ Пинк рекао да увек дође до тога да међународна заједница тражи време да се одлуке таквог типа одложе, а да не улазе у то да ли су оне у складу с договором. Према његовим речима, премијер привремених институција у Приштини Албин Курти стално смишља неке планове који би дугорочно могли да ометају преговарачки процес. А министар одбране и председник Српске напредне странке (СНС) Милош Вучевић изјавио је да је покушај укидања динара на КиМ атак на економску безбедност и на могућност да Срби преживе, односно да живе на КиМ и да примају своје плате и пензије. „Ово је све једна серија, или једна политика, или иста агенда коју Куртијева администрација увек спроводи, с јасном поруком да Срби немају шта да траже на КиМ”, рекао је он за РТС, пренео је Танјуг.

На питање каква ће бити реакција Београда, Вучевић је казао да су дипломатске акције Београда почеле од тренутка када је саопштена намера о укидању динара, а неколико дана касније уследио је и састанак председника републике с амбасадорима, представницима Квинте и телефонски разговори, а ти разговори се настављају. „Не преостаје нам ништа друго него да се политички и дипломатски боримо за опстанак Срба на КиМ, за очување нашег народа, уз одржавање мира и стабилности у држави и у региону”, поручио је Вучевић. Нагласио је да је неопходно показати мудрост и напоменуо да Албанци праве историјску грешку са иживљавањем над српским народом и да је њихов циљ да нема Срба или да буду минорна група.

Усред низа једностраних акција које је већ предузео Албин Курти, ова одлука привремених институција у Приштини погађа све који користе динаре, а то су, поред Срба, и грађани ромске, бошњачке, горанске, па и албанске националности. Директно су на удару предузећа, трговине, школе, болнице, односно све институције Републике Србије које функционишу на територији јужне српске покрајине. Укидање српског динара директно ће утицати на свакодневни живот свих оних Срба који примају плате, пензије и социјалну помоћ из Србије.

Привремене институције у Приштини, на челу са Албином Куртијем, одлучиле су се на овај потез у тренутку када Приштина избегава да понови локалне изборе у четири општине на северу КиМ и одрекне се места градоначелника. На локалне изборе одржане у априлу прошле године, подсетимо, изашло је нешто више од 1.500 бирача, а од тога само 13 Срба. Број потписа за смену албанских градоначелника далеко је већи од броја гласова који су они освојили на поменутим изборима.

У том контексту, између осталог, могао би се тумачити последњи потез привремених институција у Приштини, који представља не само кидање једне везе Срба на Космету с Београдом него је и велики економски изазов за државу Србију, у смислу тога како обезбедити плате и пензије за српски народ у покрајини. Да Курти не одустаје од намере да протера Србе, показује и то што су специјалне јединице Росу наставиле да чешљају север КиМ, а оружане формације тзв. Косова свакодневно кидишу на Србе.

Истог дана када је донета одлука о укидању динара припадници тзв. косовске полиције упали су у амбуланту у Приштини коју користе Срби и одвели особље на испитивање у полицијску станицу. А током јучерашњег дана тзв. косовска полиција уклонила је билборд за заставом Србије на брду у насељу Крои и Витакут у северном делу Косовске Митровице.

Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун оценио је да је одлука администрације у Приштини о укидању динара један од најтежих удараца за Србе и додао да се премијер привремених приштинских институција Албин Курти неће на томе зауставити. Да нема подршке Куртију „оних који му чувају леђа”, он би другачије преговарао и знао докле може да иде, стога је, истакао је Дрецун, најважније да се на њега изврши притисак, да му се укине било каква врста војне помоћи јер је Курти на то најосетљивији. Нагласио је да је тај потез један у низу веома штетних које повлачи администрација у Приштини, а који су уперени против опстанка нормалног живота српског народа на КиМ. Оценио је да Курти жели по сваку цену да натера и Београд да КиМ третира као државу.

НБС: институције у Приштини нису овлашћене да прокламују евро

Народна банка Србије (НБС) поручила је јуче да не може бити речи о договору тзв. централне банке Косова с НБС и да је једино могуће инсистирање на политичком формату разговора, као и да се то питање мора решавати искључиво у оквиру дијалога на постојећем нивоу. НБС је тако одговорила поводом последњих изјава представника тзв. косовске владе и поручила да је неопходно без одлагања ставити ван снаге дискриминаторске, противправне и нечувене мере које су увеле привремене институције у Приштини, како би се омогућио несметани транспорт и дистрибуција динара и спречило ускраћивање елементарних услова за живот српском становништву на КиМ. НБС је још једном подсетила да привремене институције самоуправе на КиМ ни у ком случају нису овлашћене да прокламују евро (нити било коју другу страну валуту) једином дозвољеном валутом на подручју КиМ, нити евро може да представља легално средство плаћања на Косову и Метохији будући да је Народна банка Србије једина надлежна емисиона институција која је овлашћена да одлучује о употреби динара на целој територији Републике Србије.

„Када је реч о званичној валути и законском средству плаћања на Косову и Метохији, важно је напоменути да на КиМ у овом тренутку не постоји никаква друга званично успостављена валута, нити је то евро, што потврђују и Европска унија и Европска централна банка у својим јавно доступним информација, јер евро не могу издавати, нити увести као валуту земље које нису чланице Европске уније и не испуњавају ’критеријуме из Мастрихта’ за приступање зони евра”, навели су из НБС.

Петковић: Малициозне тврдње да је Вучић преговарао о укидању динара

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић истакао је да председник Александар Вучић није ни разговарао ни преговарао о укидању динара. Петковић је на платформи „Икс” истакао да ће се Вучић увек борити за интересе српског народа на Косову, реагујући тако на гостовање уреднице портала „Коссев” Татјане Лазаревић на Н1. „Никада председник Вучић није ни разговарао ни преговарао о укидању динара, како то малициозно тврди Татјана Лазаревић на омиљеној тајкунској телевизији лажи Н1. То је брутална лаж! Једини који су трговали националним интересима јесу Шолакови опозициони миљеници”, поручио је Петковић. Уредница портала „Коссев” Татјана Лазаревић казала је за Н1 да је последња одлука власти у Приштини, она о укидању динара на Косову, део имплементације европског плана и да је све део споразума из Брисела. Она тврди да су тзв. косовске власти постигле сагласност о овој мери с међународном заједницом, рекавши да су постојала сазнања да се у Бриселу разговарало о укидању српских финансијских институција и да је обавеза била да Београд до децембра ради на повлачењу динара.