Diplomatska borba za opstanak Srba na KiM

Mina Ćurčić

Nakon jednostrane odluke privremene vlasti u Prištini o ukidanju dinara, Beograd je nastavio niz diplomatskih akcija u nameri da spreči posledice po srpski narod. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon sastanka sa ambasadorima Kvinte, primio je juče ambasadora Ruske Federacije Aleksandra Bocan-Harčenka i tom prilikom ga je obavestio o najnovijem jednostranom potezu Prištine. „Obavestio sam ambasadora Bocan-Harčenka o najnovijem jednostranom potezu Prištine, jasno usmerenom protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kao i o mogućim posledicama ovog neodgovornog akta Kurtijevog režima”, napisao je Vučić na svom instagram nalogu „budućnostsrbijeav”.

Naveo je da su razgovarali i o bilateralnim odnosima i saradnji Srbije i Ruske Federacije, kao i o drugim regionalnim i međunarodnim pitanjima od zajedničkog interesa. „Ponovio sam zahvalnost Rusiji na podršci koju pruža poštovanju teritorijalnog integriteta Srbije”, istakao je Vučić. Predsednik Srbije u današnjem obraćanju, zakazanom za 13 časova, upoznaće građane o najvažnijim detaljima razgovora s predstavnicima Kvinte i EU povodom odluke vlasti u Prištini da aktivira uredbu o ukidanju dinara na KiM.

Da Priština želi da stvori takvu atmosferu da se pokaže da je život Srba na KiM nemoguć i time podstakne Srbe na iseljenje, juče je poručio prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. On je za TV Pink rekao da uvek dođe do toga da međunarodna zajednica traži vreme da se odluke takvog tipa odlože, a da ne ulaze u to da li su one u skladu s dogovorom. Prema njegovim rečima, premijer privremenih institucija u Prištini Albin Kurti stalno smišlja neke planove koji bi dugoročno mogli da ometaju pregovarački proces. A ministar odbrane i predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević izjavio je da je pokušaj ukidanja dinara na KiM atak na ekonomsku bezbednost i na mogućnost da Srbi prežive, odnosno da žive na KiM i da primaju svoje plate i penzije. „Ovo je sve jedna serija, ili jedna politika, ili ista agenda koju Kurtijeva administracija uvek sprovodi, s jasnom porukom da Srbi nemaju šta da traže na KiM”, rekao je on za RTS, preneo je Tanjug.

Na pitanje kakva će biti reakcija Beograda, Vučević je kazao da su diplomatske akcije Beograda počele od trenutka kada je saopštena namera o ukidanju dinara, a nekoliko dana kasnije usledio je i sastanak predsednika republike s ambasadorima, predstavnicima Kvinte i telefonski razgovori, a ti razgovori se nastavljaju. „Ne preostaje nam ništa drugo nego da se politički i diplomatski borimo za opstanak Srba na KiM, za očuvanje našeg naroda, uz održavanje mira i stabilnosti u državi i u regionu”, poručio je Vučević. Naglasio je da je neophodno pokazati mudrost i napomenuo da Albanci prave istorijsku grešku sa iživljavanjem nad srpskim narodom i da je njihov cilj da nema Srba ili da budu minorna grupa.

Usred niza jednostranih akcija koje je već preduzeo Albin Kurti, ova odluka privremenih institucija u Prištini pogađa sve koji koriste dinare, a to su, pored Srba, i građani romske, bošnjačke, goranske, pa i albanske nacionalnosti. Direktno su na udaru preduzeća, trgovine, škole, bolnice, odnosno sve institucije Republike Srbije koje funkcionišu na teritoriji južne srpske pokrajine. Ukidanje srpskog dinara direktno će uticati na svakodnevni život svih onih Srba koji primaju plate, penzije i socijalnu pomoć iz Srbije.

Privremene institucije u Prištini, na čelu sa Albinom Kurtijem, odlučile su se na ovaj potez u trenutku kada Priština izbegava da ponovi lokalne izbore u četiri opštine na severu KiM i odrekne se mesta gradonačelnika. Na lokalne izbore održane u aprilu prošle godine, podsetimo, izašlo je nešto više od 1.500 birača, a od toga samo 13 Srba. Broj potpisa za smenu albanskih gradonačelnika daleko je veći od broja glasova koji su oni osvojili na pomenutim izborima.

U tom kontekstu, između ostalog, mogao bi se tumačiti poslednji potez privremenih institucija u Prištini, koji predstavlja ne samo kidanje jedne veze Srba na Kosmetu s Beogradom nego je i veliki ekonomski izazov za državu Srbiju, u smislu toga kako obezbediti plate i penzije za srpski narod u pokrajini. Da Kurti ne odustaje od namere da protera Srbe, pokazuje i to što su specijalne jedinice Rosu nastavile da češljaju sever KiM, a oružane formacije tzv. Kosova svakodnevno kidišu na Srbe.

Istog dana kada je doneta odluka o ukidanju dinara pripadnici tzv. kosovske policije upali su u ambulantu u Prištini koju koriste Srbi i odveli osoblje na ispitivanje u policijsku stanicu. A tokom jučerašnjeg dana tzv. kosovska policija uklonila je bilbord za zastavom Srbije na brdu u naselju Kroi i Vitakut u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ocenio je da je odluka administracije u Prištini o ukidanju dinara jedan od najtežih udaraca za Srbe i dodao da se premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti neće na tome zaustaviti. Da nema podrške Kurtiju „onih koji mu čuvaju leđa”, on bi drugačije pregovarao i znao dokle može da ide, stoga je, istakao je Drecun, najvažnije da se na njega izvrši pritisak, da mu se ukine bilo kakva vrsta vojne pomoći jer je Kurti na to najosetljiviji. Naglasio je da je taj potez jedan u nizu veoma štetnih koje povlači administracija u Prištini, a koji su upereni protiv opstanka normalnog života srpskog naroda na KiM. Ocenio je da Kurti želi po svaku cenu da natera i Beograd da KiM tretira kao državu.

NBS: institucije u Prištini nisu ovlašćene da proklamuju evro

Narodna banka Srbije (NBS) poručila je juče da ne može biti reči o dogovoru tzv. centralne banke Kosova s NBS i da je jedino moguće insistiranje na političkom formatu razgovora, kao i da se to pitanje mora rešavati isključivo u okviru dijaloga na postojećem nivou. NBS je tako odgovorila povodom poslednjih izjava predstavnika tzv. kosovske vlade i poručila da je neophodno bez odlaganja staviti van snage diskriminatorske, protivpravne i nečuvene mere koje su uvele privremene institucije u Prištini, kako bi se omogućio nesmetani transport i distribucija dinara i sprečilo uskraćivanje elementarnih uslova za život srpskom stanovništvu na KiM. NBS je još jednom podsetila da privremene institucije samouprave na KiM ni u kom slučaju nisu ovlašćene da proklamuju evro (niti bilo koju drugu stranu valutu) jedinom dozvoljenom valutom na području KiM, niti evro može da predstavlja legalno sredstvo plaćanja na Kosovu i Metohiji budući da je Narodna banka Srbije jedina nadležna emisiona institucija koja je ovlašćena da odlučuje o upotrebi dinara na celoj teritoriji Republike Srbije.

„Kada je reč o zvaničnoj valuti i zakonskom sredstvu plaćanja na Kosovu i Metohiji, važno je napomenuti da na KiM u ovom trenutku ne postoji nikakva druga zvanično uspostavljena valuta, niti je to evro, što potvrđuju i Evropska unija i Evropska centralna banka u svojim javno dostupnim informacija, jer evro ne mogu izdavati, niti uvesti kao valutu zemlje koje nisu članice Evropske unije i ne ispunjavaju ’kriterijume iz Mastrihta’ za pristupanje zoni evra”, naveli su iz NBS.

Petković: Maliciozne tvrdnje da je Vučić pregovarao o ukidanju dinara

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković istakao je da predsednik Aleksandar Vučić nije ni razgovarao ni pregovarao o ukidanju dinara. Petković je na platformi „Iks” istakao da će se Vučić uvek boriti za interese srpskog naroda na Kosovu, reagujući tako na gostovanje urednice portala „Kossev” Tatjane Lazarević na N1. „Nikada predsednik Vučić nije ni razgovarao ni pregovarao o ukidanju dinara, kako to maliciozno tvrdi Tatjana Lazarević na omiljenoj tajkunskoj televiziji laži N1. To je brutalna laž! Jedini koji su trgovali nacionalnim interesima jesu Šolakovi opozicioni miljenici”, poručio je Petković. Urednica portala „Kossev” Tatjana Lazarević kazala je za N1 da je poslednja odluka vlasti u Prištini, ona o ukidanju dinara na Kosovu, deo implementacije evropskog plana i da je sve deo sporazuma iz Brisela. Ona tvrdi da su tzv. kosovske vlasti postigle saglasnost o ovoj meri s međunarodnom zajednicom, rekavši da su postojala saznanja da se u Briselu razgovaralo o ukidanju srpskih finansijskih institucija i da je obaveza bila da Beograd do decembra radi na povlačenju dinara.