Треба вратити земљишну књигу

Када су 1975. године Републичка геодетска управа (РГУ) и Градски геодетски завод спровели веома скуп државни (аерофотограметријски) премер за један део Београда, коначне резултате није прихватила Земљишна књига јер нису одговарали прописима те књиге. Утрошена средства су тако пропала.

Неколико година касније Земљишна књига је укинута и припојена РГУ. Донет је нови закон и успостављена нова евиденција која је названа Катастар непокретности. Право својине, ограничавање, пренос и престанак остваривани су уписом у Катастар непокретности. Радили су то правници запослени у РГУ. Да ни то није задовољавајуће решење показало се недавно кад су широка овлашћења пренета на нотаре.

Право својине је веома осетљиво питање, које гарантује безбедност власника и његова људска права. Купац непокретности има обавезу да од катастра добије потврду о власништву продавца. То је државна евиденција која се (по закону о државном премеру и катастру) не може побијати. Нажалост, наша пракса је другачија. Избацивање људи из станова није једноставно ни кад је оправдано. Нотари могу да буду добри правници и поштени људи, а да ипак доносе погрешне одлуке. Нису и не могу да буду експерти за све области права којима се баве. Правници се зато и разликују по специјалностима које поседују, па је неопходно да се посебно образују и за област права својине.

Најбоља заштита људских права у области својине је стога земљишна књига, коју треба вратити.

Његослав Вукотић,
Панчево