Школа за политичаре

Геније је три одсто талента, остало је рад, тврдио је Гете.

Војислав Коштуница, лидер Демократске странке Србије, рекао је да се и политика учи.

На Скупштини ДСС-а, он је најавио покретање института и фондације како би се обезбедило изучавање политичке традиције. Уз то, бавиће се и издавачком делатношћу и стипендирати најдаровитије студенте.

Коштуница је послушао глас младих, они су тражили да уче политику. Драган Аничић, председник омладине ДСС-а, каже: "Биће ту и политичка школа у којој ће се едуковати млади чланови, а требало би да добије име по неком као што су Слободан Јовановић или Борисав Пекић". 

Аничић каже да је Београдски фонд за политичку изузетност пример добре школе кроз коју су прошле многи из различитих странака. "То је невладина организација која се бави правим стварима и не боји их политички."

Прва школа за политичаре код нас је настала 1996. и радила је и 1997. године, а покренула је Демократска странка у оквиру Фонда "Љуба Давидовић". Радило се у два летња кампа и у њој су предавали Борис Тадић, Неда Арнерић и други. Тада је то било нешто ново о чему се причало као о идеји са Запада. Од 1998. године, уместо школе, оснива се Центар за политичке вештине како би могло да се конкурише код разних фондова.

Милош Џајић, директор извршног одбора Центра, каже да је од 2000. године то права политичка школа намењена младима. "Ово је девета година школараца и до сада је то финансирала Фондација ’Фридрих Ебарт’. Школа траје један семестар, а уче се политички маркетинг, политичке вештине, јавни наступ, умеће конструктивног дијалога... Ове године има 95 полазника а селекција се обавља на основу мотивационог писма и интервјуа."

Џајић каже да се Центар ограничио на студенте који уче практичне ствари и вештине, док Београдски фонд има други концепт који подразумева више знања из различитих политичких области.

Соња Лихт, директорка Београдског фонда за политичку изузетност, каже да они раде с млађим људима који су већ активни у политичком животу. "Наше семинаре су пратили посланици, одборници локалних скупштина, председници општина, лидери цивилног друштва, новинари, тужиоци, судије... Неки од њих су Марко Ђуришић. Милош Алигрудић, Младен Грујић, Оливер Дулић, Милољуб Албијанић, Зоран Алимпић. Образујемо и будуће лидере, односно подмладак политичких странака, а посебан програм постоји за жене политичаре. На пример, сада имамо посебан програм за посланике за смањење сиромаштва, који слушају и секретари парламентарних одбора."

И ова школа је бесплатна, захваљујући донацији Европске агенције за реконструкцију, али донатора има још.

"Школа окупља људе из више странака а понекад су то и нестраначке личности и у њој се расправља другачије него у неким телевизијским емисијама. Учи се цивилизован и толерантан дијалог, али и како да се изађе из партијских ровова, што није увек лако. Предавачи су врхунски стручњаци који са полазницима воде разговоре како би стекли самопоуздање. Пет најбољих ученика омладинског програма се укључује у млађе полазнике."

"Семинари се одржавају викендом, и посланици озбиљно раде на њима мада се то у парламенту не виде. На завршном, годишњем семинару је много оних који нису успели да заврше семинаре који укупно трају 20 дана, док је за младе то краће и траје три пута по три дана. Покушавамо да одржавамо односе и када се семинари заврше", каже Соња Лихт.

Постојање Београдског центра не искључује могућност да и партије имају своје школе, нарочито што новац за њихово финансирање могу да добију од својих интернационала, ДС од социјалдемократске, ДСС од десничарске..

Међутим, питање је колико ће се у партијским школама учити поштовању различитости што јесте учење демократије, што је и суштина рада Београдског центра. Друго је питање и да ли ће партијске школе послужити за непрекидно образовање свих њених чланова, а не само младих. Обе ствари су изузетно важне. Соња Лихт каже: "У парламенту се толико свађају и вичу да га људи све мање поштују. А када изгубе поштовање за парламент онда нема демократије и враћамо се у опасност да се успостави диктатура. Ваља знати и да образовање траје и не доноси резултате одмах. Недостатак цивилизованог кодекса се може исправити само школовањем. И код нас је заживео концепт школовања целог живота и то је добро. Тек када људи чују да се посланик образује и њима ће бити лакше. Ако познате личности не дају пример, ко ће га дати?"