Србија је водећи инвеститор у БиХ

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Водећи страни инвеститор у Босни и Херцеговини је Србија. Према подацима Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, Србија је до почетка ове године у БиХ уложила 1,539 милијарди марака (787,2 милиона евра). У првих осам месеци ове године, српска предузећа су у БиХ, углавном у Републици Српској, уложила нешто више од 15 милиона марака.

„Од укупно 6,4 милијарде страних улагања у БиХ до краја прошле године, српски капитал чини 23,8 одсто. Највећи део новца Србија је уложила у Републику Српску, а њена највећа инвестиција је куповина ’Телекома Српске’ за који је дала 1,26 милијарди марака. Значајно је и улагање ’Хемофарма’ у своју раније подигнуту фабрику у Бањалуци. Важно је напоменути и то да је од укупних страних улагања у БиХ, више од половине отишло у Републику Српску”, каже за наш лист директор Економског института у Бањалуци др Душко Јакшић.

У Министарству привреде, енергетике и развоја Републике Српске речено нам је да ће са Србијом тек да уследе велики послови, првенствено у енергетици. До краја ове године, договорено је на недавном састанку министара Слободана Пухалца и Петра Шкундрића, биће основана заједничка компанија – електропривреда Републике Српске и Србије. Њен приоритетни задатак биће изградња хидроцентрала на Дрини, у првом реду Бука Бијеле и Фоче. Према првим прорачунима, у ова два пројекта биће уложено више од 200 милиона евра.

Србија спада и у значајније спољнотрговинске партнере БиХ. Према подацима Агенције за статистику, у првих осам месеци ове године БиХ је у Србију извезла робе за 611 милиона марака. Од тога, на извоз из Републике Српске отпада 231 милион марака, а из Федерације БиХ је на тржишту Србије завршила роба вредна 380 милиона марака. Истовремено, из Србије је у БиХ увезено робе за коју је плаћено 1,12 милијарди марака. У Републици Српској је завршила роба чија је вредност 687 милиона марака, а Федерацију БиХ је увоз из Србије коштао 433 милиона марака.

„Капитал из Србије полако продире и у Федерацију БиХ. Нажалост, у Федерацији БиХ још влада анимозитет према Србији, па отуда и идеја да је, једно време, треба држати на дистанци. Бошњачка политичка елита видно зазире од Србије јер је већа и привредно атрактивнија од Хрватске. Бошњачки политичари морају схватити да оваквим односом више одмажу него што помажу БиХ. Тим пре што је БиХ још за бивше Југославије привредно била усмерена на Србију. Уосталом, од значајнијих спољнотрговинских партнера, Федерација БиХ има најповољнију робну размену управо са Србијом”, каже др Јакшић.

Што се тиче сарадње Србије са Републиком Српском, он каже да би било добро када би сродна предузећа с обе стране Дрине, у процесу приватизације, добила истог газду. „Видите, ’Телеком Србија’ је купио ’Телеком Српска’. Ако сутра неко буде куповао ’Телеком Србија’, он ће бити и власник ’Телекома Српска’. То је добро решење, јер само крупни системи могу опстати на тржишту. Било би добро када би Србија, после склапања уговора са ’Фијатом’, предложила италијанском партнеру да оживи производњу електромотора за брисаче, мигаваца и других сигналних уређаја у бањалучком ’Чајавцу’, који је до рата био партнер не само ’Црвене заставе’ него и ’Форда’. И Србија и Република Српска би, несумњиво, имале корист и од повезивања њихових нафтних индустрија”, рекао је др Јакшић.

Он наглашава да је јачање привредне сарадње између Србије и БиХ, као и свих других бивших југословенских република, неминовност. „Ми дуго нећемо моћи да будемо конкурентни на европском тржишту него на регионалном. Уз то, и страни капитал је заинтересован за улагање на регионалном а не локалном нивоу под чиме подразумевам бивше југословенске републике, сада државе. Уосталом, нас страни капитал и данас третира као јединствен економски простор, па нема разлога, без обзира на све што се десило приликом распада Југославије, да се и ми не понашамо тако”, истакао је др Јакшић.