Пшеници треба снег

Панчево – Пољопривредници су се обрадовали снежним падавинама, али је радост била кратког даха јер су јужнобанатска поља опет гола. Било би добро за изниклу пшеницу, каже Дорел Маргу, да је мање ове температурне клацкалице која не дозвољава белом покривачу да заштити пшеницу од ниских температура и јутарње голомразице. Он обрађује педесетак хектара, што своје, што земље из закупа у атару Алибунара, у селу Локве, од чега је око половине под пшеницом. Каже снега треба више и да се задржи на њивама, што због јачих мразева, што због залиха неопходне влаге у земљишту.

„Пшеница се у претходном периоду, због више топлог него хладног времена добро избокорила, али не би ваљало да настави са растом, боље би било да мирује. Снег као топлотни изолатор таман је ушушкао усеве, али све је то кратко трајало. Ми смо га овде имали у два наврата неколико дана, а и тада је био мање од десетак центиметара, колико би требало да буде. Овако, прибојавамо се да би могло доћи до оштећења надземне лисне масе. То је неко искуство из ранијих година мада нам зиме нису ни близу оним ранијим. С друге стране, добро је што је бар температура у минусу стегла пластице бразди, јер ће се тако на пролеће земљиште за друге културе лакше припремити за сетву”, каже за „Политику” Маргу, који се док је снег још био на њивама спремао да искористи временске прилике и прихрани пшеницу.

То су и препоруке струке које је добио, да снежне падавине и слабије мразеве треба искористити и обавити прво прихрањивање биљака, уколико остали временски услови то дозволе. Усеве би, додаје, у први мах прихранио с најмање 50 килограма азотног минералног ђубрива по хектару, а касније им додао још 30–40 килограма, у зависности од стручне процене.

„Нешто урее сам већ купио, нешто још морам да купим, али прво ћу да направим једну анализу да видим, колико чега земљишту треба. То је добра пракса јер је ђубриво скупо, па да се не баца ако не треба. Да би се све стигло у овим условима, предност дајемо уреи, јер њој треба више времена да одради посао. Сада ћу ипак са бацањем ђубрива мало да сачекам док се земља не просуши, јер машине не могу у блато”, каже Маргу о првом послу који га чека у овој години.

Биће још снежних дана, најаве су метеоролога, па ратари имају и бригу више са штеточинама. Снег јесте добродошао као одличан изолатор свим озимим културама, наглашава наш саговорник, али се на парцелама где није рађено тровање мишева, може појавити проблем. Ови глодари, напомиње, у потрази за храном одлично функционишу у свим условима, а онда праве велику штету.

„Ја сам њиве мало обишао, колико се могло и наишао сам на активне рупе од пољског миша и волухарице. Тако под хитно мора да се поставе мамци по упутству, али ће и за то морати да се сачека да се земља просуши”, закључује Дорел Маргу, ратар из алибунарског атара.