„Исландски модел” у сузбијању наркоманије

После више од десет година срчане борбе против нарко-дилера у Лазаревцу, током које су улице ове београдске општине у одређеним периодима очистили од дроге, чланови Удружења „Свети Сава” моле надлежне, али и све друге заинтересоване да им помогну. Заједно са пријатељима из ваљевског удружења „Преображење”, који се такође боре против наркоманије, покренуће иницијативу за измену чланова 246 и 246а Кривичног законика, који се односе на неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога, као и неовлашћено држање таквих супстанци.

– Тражићемо да се законом јасно дефинише која је то мала, велика и количина за личну употребу наркотика и препарата који су проглашени опојних дрогама. Пошто у том погледу закон није прецизан, имамо неуједначену судску праксу, па долазимо у ситуацију да судије различито процењују шта је мала и велика, односно количина дроге за личну употребу, па сходно томе изричу и различите казне. Наш предлог је да се већом количином дроге дефинише она која може да доведе до предозирања оног ко је користи – објаснили су за наш листи чланови Удружења „Свети Сава”.

Иницијативом која је у припреми, чланови лазаревачког и ваљевског удружења, како кажу за „Политику”, тражиће и пооштравање казни за све за које се у судском поступку утврди да су продавали наркотике. Њихов предлог је да се садашња минимална казна затвора за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога са три године повећа на пет, а максимална са 12 на 15 година.

– Иницијативом, коју по формирању владе планирамо да доставимо свим парламентарним странкама, захтеваћемо и забрану промоције дроге и психоактивних супстанци у медијима (фотографије на којима је приказано да јавна личност користи наркотике), као и у филмовима и музичким спотовима. Идеја нам је и да се изборимо да локалне самоуправе оформе стручне тимове по узору на „исландски модел”, као и да израде пројекте који би едуковали младе о штетности употребе наркотика, али и који би им пружили алтернативу у борби против ове пошасти – кажу наши саговорници.

Поменути „исландски модел”, како истичу, дао је изврсне резултате у овој острвској држави на крајњем северу Европе. За две деценије његове примене, проценат наркоманије и алкохолизма код младе популације пао је са 44 на пет одсто. У центру главног града Рејкјавика на местима где су млади долазили да купе дрогу и користили је саграђене су дворане за стони тенис и бадминтон, а једна од напуштених зграда претворена је у халу за клизање. Такође, направљене су атлетске стазе и геотермални базен.

– Циљ нам је да иницијатива добије што већу подршку. Наше друштво мора да створи законски основ који ће омогућити алтернативу нездравом начину живота. Држава и локалне самоуправе дужне су да младима омогуће бесплатно бављење спортом, тако што ће израдити спортску инфраструктуру и да осмисле низ подстицајних мера. Треба искористити и решења из „исландског модела” којима је предвиђена обавеза сваког малолетника да три-четири дана у недељи има активности попут спорта, боравка у природи, културних дешавања, обавезу школа да део наставе одржавају у природи, као и да уведу ваннаставне активности и креативне радионице за децу. Предложићемо да се родитељима бесплатно дају маркери за тестирање деце на наркотике – наводе у удружењима.

Свесни опасности која житељима Лазаревца и Ваљева свакодневно прети, чланови удружења „Свети Сава” и „Преображење” апелују на надлежне да организују непрекидне кампање током којих би се млади, али и њихови родитељи, информисали како да препознају нарко-дилере и супротставе им се. 

„Црне књиге” с подацима о нарко-дилерима

Властитим новцем и личним ангажовањем лазаревачко удружење је до сада објавило четири „црне књиге” са фотографијама и подацима о око 150 нарко-дилера, штампало плакате и њима „облепљивали” Лазаревац како би суграђане обавестили који дилери на којим местима продају одређене врсте дроге.

Нису су се либили да јавно питају надлежне зашто борба против наркоманије није онаква каква би требало да буде и ко је одговоран што су вишеструко осуђивани продавци дроге, после издржане казне, наставили са истим „послом” на улицама ове београдске општине. На друштвеним мрежама позивали су да се помогне најугроженијима, али и објављивали имена и фотографије оних за које имају доказа да се баве продајом наркотика. Под њиховим притиском, већина нарко-дилера је напустила ово место, или је завршила на вишегодишњим робијама.