Кад поклон није дар

Ниш – Поклони за слављеника одвајкада су део рођенданског „фолклора”. Оригиналност при избору дара се нарочито цени, много више од вредности мерене новцем. Међу новим генерацијама, уврежио се обичај да се поклони размењују и мимо овог једногодишњег повода, како то клинци кажу, „из пажње” или ради „учвршћивања другарства”. И све би то било лепо и похвално да се такви адети понекад не извитопере у своју супротност, као што показује недавни слушај у нишкој Основној школи „Цар Константин”.

У тој образовној установи, наставник је за време часа приметио да један ученик код себе има такозвани „боксер”, металну навлаку за шаку, којом се ударац песницом појачава до мере наношења тешких телесних повреда. Претресом ђачких ранаца, код другог ученика је пронашао сакривену телескопску палицу („пендрек” на расклапање). Одмах је прекинуо час, оставио децу у учионици и о томе шта је пронашао у разреду обавестио руководство школе. Потом је позвана и полиција. Припадници МУП-а који су дошли у школу одузели су од двојице дечака „помагала” за физичке обрачуне. Они су објаснили да су и „боксер” и „телескопску палицу” добили на дар од истог школског друга, који им је рекао да ће им ови поклони „добро доћи ради заштите”. И да су их зато и носили са собом у школу, уколико им буду затребала за самоодбрану.

Јавност у Нишу и околини овај случај је с правом узнемирио, тим пре што је у живом сећању трагични догађај од пре неколико месеци, када је тринаестогодишњи дечак у својој кући насрнуо на најбољег друга, вршњака из школске клупе, и усмртио га задавши му десетине убода ножем. Како се накнадно сазнало, дечак-убица из Нишке Бање је у школу увек долазио наоружан ножевима…

О случају давања и примања крајње непримерених поклона, осим полиције која је и интервенисала на позив руководства нишке ОШ „Цар Константин”, одмах је обавештено нишко Више јавно тужилаштво. Такође, укључен је и Центар за социјални рад „Свети Сава”, који треба да процени има ли основа да у складу са својим надлежностима покрене поступак против „дародавца” и „поклонопримаоца”, како би се предупредиле трагедије над којима остајемо неми и запитани да ли је фатални исход могао да буде избегнут. Том питању ћемо се као друштво враћати, сећајући се шта се догодило у београдској ОШ „Владислав Рибникар” почетком маја прошле године, када је четрнаестогодишњи ученик ватреним оружјем усмртио деветоро ђака и школског чувара.