Сигурна кућа од свих бродолома

Ваљево – Маритимна поема „Када пливаш” аутора Растка Шејића, познатог редитеља и новинара, посвећена лепоти пливања и Боки которској, издање новосадског Прометеја, Матице Боке и Удружења „Шта хоћеш”, недавно је промовисана у боемској атмосфери једног ваљевског кафића.

Природно је да људи са Колубаре и Градца разумеју поему о пливању као своју, сматра Шејић.

– Бока је море у коме сам научио да пливам. То је моје светско море и у њему пливам и када запливам у Градцу, Колубари или Сави. Континуитет боравка у Кртолима из породичних разлога је донео ту дубину утиска и срастање. То је моја сигурна кућа од свих недаћа, бродолома, фрке и стрке свакодневног живота. Простор велике културне заоставштине, историје која се осети и омирише па макар је наружили свом неукусном новоградњом света – истакао је аутор, додавши да му је зато природно да то заједничко духовно-историјско искуство разумеју људи са Колубаре, потомци хајдука, устаника и часних бораца у Колубарској бици.

Шејићеву поему илустровао је Зоран Мујбеговић, академски сликар, чије дело, иначе, обилује маритимним мотивима.

– Оно што је Растко преточио у речи, ја сам претакао у слике. Читајући поему ја сам видео своје слике, аутор је речима исписао суштину мојих слика и одмах сам имао целину у глави и који су то илустративни детаљи који недостају... С тим што сам открио једно потпуно другачије Кртољско море, колико год сам био дубоко у њему, креативно и физички – навео је Мујбеговић.

За песника и уредника Ацу Видића Шејићев песнички глас је посебан, а дочарана слика Боке Которске „на нивоу Шантићеве антологијске песме”. Све уз величанствени повратак природе у поезију...

– „Када пливаш” нас враћа осећањима као примарном импулсу човековог поетског стварања, креативног. Сви смо се толико удаљили од природне равнотеже која је нужна за опстанак. Ова поема преображава поезију у њено право сопство, оживљава поезију – оценио је Видић.

Славен Радовановић, приповедач и сценариста, поему је видео као заклетву мору.

– Бока Которска о којој Шејић пева јесте простор живота од праисторије. У „Када пливаш” то је предео иза ума, није то Бока коју знамо са разгледница, то је ода мору. Она је и ископина, пошто провоцира, тера на реакцију, а без тога нема књижевности... – поручио је Радовановић.