Јануарска скакаоница

Још 1945. године, дакле прве године слободе, рођено је више беба у Србији него прошле године. И то без модерних породилишта, без савремених апарата, без акушерског насиља... И што је најважније, без телевизија, без политичких препуцавања, без нападне бриге високих руководилаца. Онако природно, као на траци. Ваљда смо тада још били нормални, и поред ратних страхота које смо тек преживели. Дакле, ствар је у нормалности.

Тих година сине, били и некакви, какви такви, избори, са мало репресије и „ћоравих кутија”, али опет без телевизије и друштвених мрежа. Дакле, у колико толико нормалној атмосфери.

Некада је партијска књижица, онако нападно црвена, била ретка, али је деловала као лоз. Па ко шта извуче. Биле су то углавном премије: стан, посао и разне бенефиције.

Играо се онда и фудбал, па су и навијачи и фудбалери оба тима, после дербија, сели заједно на пиву и дружили се. Ономад су неки хулигани, црвени у лицу и са белим летвама, не пребили, него масакрирали навијаче супарничког тима. Да би нормалност била убедљивија, биле су ту и секире и чекићи.

Некада су самохране мајке или старице које саме живе, пропуштале да плате струју месецима, па ником ништа, ни неки пијани из Електродистрибуције не би помислио да им исече струју. Данас су измишљени „утеривачи”, који ти избаце ствари на улицу, да је непријатно и полицајцима који су ту службено. И они окрећу главу, а и сигуран сам, понеком кане и суза.

И безбедносне структуре нам се интернационализују. Некада се зазирало и од припадника страних органа те врсте, а сада високи дужносници ове врсте примају одликовања страних служби. Чиме ли су их задужили?

Некада је Свети Сава, школска слава, био догађај између цркве и школе, а сада су принца Растка Немањића преузели и политичари. Да ли је нормално да, на прослави ђачке славе, премијерка то назове: приоритет парекселанс. Верујем да је дотични светац на ове речи, тамо горе, бар подигао обрву у чуђењу. Да не помињем оног хромог Вука.

Ако је све то „скок у будућност”, предлажем да, не баш као онај Бупка, пробамо мотком скок у прошлост.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa