Да ли ће строге монетарне мере инфлацију привести крају

Након помало турбулентне 2023. године, за коју се на крају испоставило да је била много боља него што се очекивало, 2024. година ће по свим изгледима бити једнако пресудна колико и неизвесна, како у (гео)политичком смислу, узимајући у обзир председничке и парламентарне изборе у више од 60 земаља тако и у економском смислу, будући да је светска привреда која и даље успорава оптерећена све већим пословним ризицима. У том контексту је међународна групација „Coface” објавила најновији барометар пословних ризика по земљама и привредним секторима за четврти кварата 2023. године.

Раст светске привреде већ трећу годину заредом успорава, па ће у 2024. години по свим очекивањима износити 2,2 одсто, што представља пад у односу на прошлогодишњих 2,6 процената.

У Европи се током прве половине године очекује стагнација или стање блиско стагнацији. Производне делатности и даље трпе услед трајно високих трошкова производње и слабе иностране потражње.

Упркос паду стопе базне инфлације из 2023. године, као и поприлично охрабрујућем краткотрајном тренду, стопа поменуте инфлације је још увек двоструко већа од вредности пројектоване од стране централних банака из већине монетарно развијених подручја. Главни изазов ће у 2024. бити да се види да ли ће се увођење строгих монетарних мера, које су на снази већ више од 18 месеци, показати као средство које ће процес обуздавања инфације успешно привести крају тако што ће њену стопу вратити на вредност од два одсто и не дозволити јој да поново порасте.

Незасићена тржишта рада, на којима су стопе незапослености испод вредности које карактеришу структурну незапосленост, затим рекордно високе стопе непопуњених радних места као и дуготрајни раст плата показују да битка још увек није добијена – без обзира на било какве поремећаје у ланцима снабдевања који се могу јавити у околностима које тренутно владају у геополитичком окружењу.

Без обзира на све наведено, и наравно под условом да се не деси ништа непредвиђено, привредно окружење повезано са каматним стопама на које су сви привредни чиниоци – домаћинства, компаније и владе – били навикнути током последњих петнаест година је сада у потпуности ствар прошлости те би каматне стопе у свим развијеним земљама требало да остану високе током целе године.

Очекивања да ће каматне стопе у текућој години бити смањење у шест наврата (по 25 базних поена) се на обе стране Атлантика чине претераним.

У Европи, упркос слабом успону привредних активности, притисци оличени у стопи базне инфлације која и даље прелази два одсто не би требало да дозволе Европској Централној Банци – као ни Енглеској Централној Банци – да започне процес попуштања мера монетарне политике пре лета 2024. године, у најбољем случају.

У 2024. земље у развоју ће бити главни покретачи светске привреде, учествујући са 1,7 процентних поена у стопи раста светског бруто друштвеног производа од 2,2 одсто. Земље у развоју ће тако бити заслужне за три четвртине светског привредног раста, што је највећи удео још од 2013. године. Југоисточна Азија ће поново бити једно од најдинамичнијих подручја, са стопом привредног раста од 4,6, након прошлогодишњих 4 одсто.

Најсиромашније и најзадуженије земље ће се суочити са већим потешкоћама. Уз високе каматне стопе и долар који ће по свој прилици остати јак, страх од поновног неизмиривања обавеза по основу јавног дуга се у потпуности чини оправданим.

Нестабилност у подручу око Црвеног мора представља велику претњу поморском саобраћају. Овај трговински пут омогућава приступ Суецком каналу, што је поморска рута којом се из Европе (а посебно из Ротердама и Лондона) најбрже стиже до Азије. Приближно 12 одсто светске робне размене и 30 процеанта добара која се превозе у контејнерима пролазе тим путем.

Узимајући у обзир претњу која се над овим продручјем надвила, већина компанија за превоз робе већ сада избегава Суецки канал и уместо њега бира пролазак поред Рта добре наде, што подразумева обилазак читавог афричког континента, чиме се путовање продужава за више од десет дана.