Карла Бруни лобирала за терористкињу

Одлука Француске да не изручи бившу припадницу Црвених бригада, којој прети доживотан затвор за убиство полицајца пре 27 година, дочекана је као непријатно изненађење у Италији у којој је левичарска терористичка група сејала страх и смрт седамдесетих и осамдесетих година.

Председник Саркози образложио је одлуку лошим физичким и психичким стањем 54-годишње Марине Петреле, вође римског огранка озлоглашене групе. Она је побегла у Француску пре више од две деценије и од тада је слободно живела у Паризу, све док прошлог августа није ухапшена после Саркозијевог доласка на власт, а на основу његовог предизборног обећања да ће прекинути политику давања азила бившим припадницима Црвених бригада, која датира из Митерановог времена.

Саркози је потврдио да је његова супруга посетила Петрелу у болници, али је истакао да је он то од ње тражио јер је постојала опасност да затвореница умре. Нагласио је да тиме није умањена одлучност Француске у борби против тероризма.

Међутим, рођена сестра прве даме Француске Валерија Бруни-Тедеши рекла је француским медијима да је она молила госпођу Бруни-Саркози да ургира код председника и да су њих две заједно саопштиле лепе вести Марини Петрели још прошле среде.

Саркозијева трећа супруга, певачица и бивши модел, а по сопственом признању „окорели левичар”, потврдила је у интервјуу за „Либерасион” да је са сестром, иначе глумицом, водила кампању да председника убеди да блокира изручење.

Многима је овакво ангажовање чудно, јер сестре Бруни потичу из богате италијанске породице која је седамдесетих година побегла у Француску делимично због претње ове и осталих ултралевичарских терористичких група. Међутим, њих две овај случај посматрају из друге перспективе и кажу да могу да претпоставе шта значи кад те страна земља „прихвати, заштити, а онда одједном све то ускрати”.

Саркози је одбацио тврдње да ће његова одлука разбеснети италијанске колеге и рекао да не очекује мањак разумевања, јер је она донета на основу „хуманитарне клаузуле Конвенције о екстрадицији”.

Међутим, Изабела Бертолини, посланица Берлусконијеве партије, рекла је да је „груба шала” позивати се на хуманитарне мотиве кад је у питању неко ко је осуђен за убиство, крађе и киднаповања.

Удружење пријатеља и рођака жртава Црвених бригада саопштило је да ће наредног викенда отпутовати у Париз и протестовати испред Јелисејске палате.

„Бригате росе” су водиле кампању насиља и приписује им се више од 400 убистава током две деценије. Врхунац је било киднаповање и убиство бившег италијанског премијера Алда Мора 1978. године. То је био најдраматичнији период у Италији после Другог светског рата.

Удовица Алда Мора, Олга, изразила је запрепашћење променом става Француске и рекла је да су „прекршени сви правни споразуми и конвенције”. 

Саркози је у јуну рекао да ће Петрела бити изручена, али је италијанског премијера Силвија Берлусконија замолио да размисли о евентуалном помиловању, јер је пресуда донета давно, а осуђена је у лошем здравственом стању, што је делимично последица и штрајка глађу којим је протестовала због најављеног изручења.

Црвене бригаде су расформиране 1982. Више од 200 активиста је осуђено, многи на доживотне казне. У међувремену су неки ослобођени, а реакције јавности нису биле тако снажне као прошле године у Немачкој када је најављено ослобађање Бригите Монхаупт, једне од вођа милитантне групе РАФ.

Италијански министар одбране Ињасио ла Руса јуче је довео у питање Саркозијеве „хуманитарне мотиве” да стопира изручење.

Председник удружења жртава тероризма Бруно Берарди, коме су Црвене бригаде убиле оца пре 30 година, рекао је да ће сада он почети штрајк глађу да би убедио Саркозија да се предомисли. Чланови овог удружења су већ резервисали воз којим ће за викенд отпутовати у Париз да протестују.

Ј. К.