Боцан-Харченко: Пред Србијом тешка борба за враћање косовског питања у УН

Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко рекао је да је седница Савета безбедности посвећена Косову веома важан догађај и важан корак ка враћању косовског питања у оквире СБ УН, преноси Спутњик.

„То ванредно и хитно заседање на захтев Србије значајан је корак напред, ка ономе што је већ било – ка повратку косовског питања у оквире СБ УН”, рекао је Боцан-Харченко.

Додао је да је овог пута више веровао да ће та иницијатива проћи, да ће бити подржана и да ће се седница Савета безбедности одржати. 

„Сада је она још у плану, али полазимо од тога да би требало да се одржи. Узгред, није први пут да се иницијатива појавила, било је не тако важних али сличних иницијатива које је Запад одмах сасецао – у корену. Полазили су од тога да се та тема не може разматрати у Савету безбедности, већ да се тамо баве формалним дискусијама о Косову, извештајима УНМИК или шефа мисије на Косову, што се, у принципу, своди на неку формалну размену мишљења, иако не спорим да је и то важно”, каже Боцан-Харченко у интервјуу за Спутњик.

Истиче да му се чини да сада нису имали аргументе против заседања. 

„Сада постоји критична маса проблема, интензитет проблема достигао је свој максималан ниво и они немају чему да се супротставе кад је у питању ситуација у покрајини. Председник Вучић је говорио о хибридном рату против Србије. У овом случају то се односи и на Србе који живе на Косову. То је, заиста, хибридни рат када се притисак од стране Росу полиције или специјалних снага, које су и даље активне на северу без икаквог основа, споји са застрашивањем, удружи са нападима на светиње, верске објекте, споји са нападима на образовање и, најзад, удружи са забраном динара. Све то подрива могућност функционисања и живота Срба у покрајини. Зато, заиста, немају чему на Западу да се супротставе, ово је изузетно тешка ситуација за Србе. На линији су која постепено води етничком чишћењу. Друга ствар коју на Западу схватају јесте да осећају, ма колико о томе ћутали, да не постоји никаква могућност за напредак дијалога Београда и Приштине. У принципу, Европска унија као посредник и Американци који свакако стоје иза ње, увек су то негде назирали. Сада су они потпуно сами себе дискредитовали”, наглашава он.

Сматра да дијалог суштински нема резултате. 

„Он се потпуно мимоилази са оним обећањима и принципима који су били формулисани када се тражило одобравање дијалога од стране Генералне скупштине УН. Тада је било јасних уверавања и обећања, све је било евидентирано на папиру, а затим погажено. Били су предвиђени неутрални и нестатусни преговори у оквиру Резолуције 1244. Дакле, искључиво дијалог на тему нормализације ситуације. Од тога се одустало и убрзо је главни циљ постао рад са Београдом на признавању Косова. Приштина се није придржавала онога што је договорено и нису формирали Заједницу српских општина. Све је остало ‘успешно’ само на папиру. Курти ради све што жели и објављује и примењује своје отворено антисрпске одлуке”, каже Боцан-Харченко. 

Наводи да када се ради о промени формата и суштини овог процеса, то је, како Срби кажу, „немогуће преко ноћи”. 

„Веома бих желео да ово буде почетак и импулс тог процеса. Запад је исцрпео аргументе, они схватају да се ситуација значајно погоршава, у Митровици, на северу Косова, да на Куртија нико нема утицај или ако постоји он је веома слаб, јер он не мари и не слуша и ради по свом плану који је, генерално, уверен сам, Запад одобрио у потпуности. Плану који се тиче јачања даље независности Косова и стварања етнички чисте покрајине насељене Албанцима. Због тога мислим да ће Запад ипак инсистирати да се дијалог настави и да Савет безбедности ипак није то место, јер је то за њих прошла фаза. Значи, предстоји борба и улагање додатних напора да се тема чврсто врати у Савет безбедности УН и оно што је најважније, у међународно-правни оквир Резолуције 1244. То је суштина, није важно место ни сто око кога седе учесници те дискусије, штавише, од Савета безбедности, знајући тренутну ситуацију, не треба очекивати брза, ефикасна, колективна решења, а самим тим ни реализацију тих одлука. Тамо је много противречности, јер се, по правилу све одлуке, па чак ни најочигледније не усвајају, и ако се усвајају, то је уз велике напоре и тешком муком. Чак и за тако очигледна, једноставна питања, каква су, рецимо, терористичка акта кијевског режима. Према томе, надам се да је тенденција о Косову већ скицирана, а да би се учврстила биће потребно борити се”, истиче он.

Упитан за његову изјаву  да проблем Косова може бити решен и да ће се то догодити, али не за неко време и уз враћање питања у оквире Резолуције 1244, као и да треба сачекати док Русија не победи и да ли је тај тренутак близу, руски амбасадор је одговорио потврдно. 

„Да, то је веома близу. Са тим је повезана и поново наговештена велика улога Савета безбедности у решавању косовског питања. А све је у повезано не само са самом ситуацијом на Косову и око њега, већ и са глобалним процесима и са тим променама. Ми то повезујемо. Ефикасна одлука Савета безбедности и решавање косовског питања на основу Резолуције 1244, узимајући у обзир интересе Београда коме Косово према праву и припада, могуће је само у промењеним геополитичким условима. Генерално, у условима када, на крају, свет или међународна заједница превазиђу диктатуру и владавину Запада, што није лако. Тада ће то, најзад, бити могуће, а истовремено, не ради се само о томе да ће питање бити лакше решити када Русија победи. Јер, ми не сумњамо да ћемо победити. Формирање света под новим условима директно је повезано са победом у Украјини”, рекао је Боцан-Харченко.