Почиње Београдски сајам књига

Педесет трећи међународни Београдски сајам књига почиње данас, свечаним отварањем у 18 сати, на Београдском сајму. У хали 1, сајам ће отворити наш познати писац и академик Драгослав Михаиловић, а само отварање ће у име Јапана, земље почасног госта Сајма, поздравити савремени јапански писац Нацуки Икезава.

Сајам који траје до 26. октобра биће одржан, као и до сада, у две хале: хали 1 (у арени и прстену) и у хали 14. На галерији ће се наћи продајни штандови, односно „књижаре” појединих издавача и дистрибутера књига.

Овај је Сајам, вашар или не, заиста чудо по себи јер, како Танјуг јуче пише, „у земљи, у којој су књижаре затворене у већини места, а у градовима у којима их још има сведене на симболичан број (све слабо послују), упркос сивом тржишту и назови сајмовима књига којих има на сваком ћошку и организују се током целе године, барем 150.000–200.000 посетилаца плати (220 динара појединачне и 150 динара колективне) улазнице да би добили приступ у највећу књижару на свету, јер за сада се још увек на свим штандовима, осим оних на којима излажу друге државе (ове године их је 25), продају књиге.”

На Сајму ће се и ове године појавити велики број страних издавача, а Сајам све више последњих година окупља библиотекаре и књижаре. Кроз готово свакодневне разговоре они размењују мишљења, а све у циљу побољшања како сопствене ситуације у овим несигурним временима тако и заједничког усаглашавања и бољег пословања.

Ове године, због касног почетка организовања самог Сајма, страних писаца неће бити толико, а Јапан ће се представити у арени хале 1 привлачном презентацијом своје издавачке продукције. Нажалост, гости којима смо се надали из Јапана неће доћи што је штета, јер за јапанску културу и књижевност у нашој земљи постоји дугогодишње интересовање па се може рећи да ће јапански писци пропустити шансу да се упознају са српском културом, писцима и – читаоцима.  

Издавачи су, рекло би се, штампали мање књига него прошле године, и ако томе разлог нису (искључиво) финансијски проблеми већ разуман и квалитетни избор литературе, било домаће било преводне, онда је то за похвалу. Међутим, у транзиционом периоду кроз који пролазимо, многи издавачи нестају са сцене или се једноставно „смирују” док не склопе поново повољну „финансијску конструкцију”. Оним, пак, приватним издавачима који опстају годинама треба честитати јер успевају не само да раде, него и то да чине углавном врло успешно и да овој култури, сами или уз слабашну помоћ сиромашне државе, дарују нека заиста капитална дела („Прометеј”, „Паидеја”, „Клио”, „Геопоетика”, „Чигоја штампа”, „Логос”…).  

Овогодишњи, 53. међународни Београдски сајам књига остаће упамћен по врло високој цени улазница и по, никад гласнијим, протестима издавача због неких одлука Савета сајма књига (чији продужени мандат многи доводе у питање) у вези са (не)доделом штандова односно књижара. Но, по завршетку Сајма претпостављамо да ће о томе бити речи, као што би издавачи из Србије коначно требало да се договоре око организовања у удружење (са књижарима или сами) и да престану да се брукају као у Франкфурту (о чему је „Политика” јуче писала) где им је опстанак у Међународном удружењу издавача практично сачувало чланство удружених издавача из Војводине.

А. Цвијић