Мањим фирмама све теже да плаћају обавезе на време

Око 15 одсто привредних субјеката у Србији нема могућност да повећа ни цене, ни промет и за њих свако оптерећење новим издацима може значити затварање пословања. То је проблем о коме треба да се размишља, уверен је Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије.

– Појединим предузећима је све теже да плаћају обавезе на време. Јер проблем тих малих фирми је у наметима који их оптерећују, а друго, значајно су и повећане плате у Србији тако да имају и у том смислу оптерећење. Тих 15 одсто предузећа није у ситуацији да парира повећању трошкова тиме што ће повећати своје цене и промет. Такође, имају притисак на пословање због конкуренције из увоза – истиче  Атанацковић.

Он подсећа да се повећањем минималне зараде повећавају и остале зараде, и то је с једне стране у реду, за већину предузећа, али с друге, представља проблем за оне који ионако тешко послују.

– Ако је минималац повећан 17,8 одсто, питање је да ли таква мала предузећа могу за толико процената да подигну цену својих услуга и производа како би наставила да послују у плусу. То је углавном немогуће – истиче Атанацковић.

Последње истраживање „Сива економија и безготовинско плаћање у Србији” показало је да послодавци успевају да у 84,8 одсто случајева измире уплате припадајућих пореза и доприноса на зараде запослених у предузећу, за разлику од 2022, када је то успевао 91 проценат.

У Удружењу „Заштитник предузетника и привредника Србије” истичу да је тачно да свако повећање зарада може да угрози предузећа, због чега је потребна реформа пореског система.

Милена Амон из овог удружења истиче да је решење у смањењу намета на те зараде.

– Требало би укинути, рецимо, порез на минималну зараду, јер је минималац испод нивоа минималне потрошачке корпе. Тренутно неопорезив део износи 25.000 динара, и иако се он повећава сваке године, то ипак није довољно. Све се то одвија споро, а иако се увећа неопорезиви део, увећава се и основица за обрачун пореза и доприноса, тако да опет имате веће доприносе да плаћате – истиче Амонова, додајући да би укидање пореза на минималац олакшало рад многим предузећима.

– Крајњи циљ је да се запосленима повећа нето износ зараде, а да се бруто не увећава. Тако је у уређеним државама уосталом. На мале плате нису толики порески намети нигде. То је рецимо прошле године урадила Црна Гора, смањили су оптерећења привреди, здравство су пребацили на буџет, дакле не финансира се из доприноса, и повећали су минималац двоструко, притом не угрожавајући саму привреду – објашњава Амонова.

У Србији, нажалост, додаје она, радници и даље имају малу нето плату и одлазе да раде у иностранство, због чега треба нешто што пре променити.

– Свакако се одређени број предузећа гаси, јер не могу сви да измире наметнуте пореске обавезе, а то угрожава предузетништво у Србији. Од око 320.000 предузетника, одређени део је у стању мировања. Велики проблем је и нелојална конкуренција од стране нерегистрованих субјеката. Испоставља се да је много исплативије данас радити као нерегистрован, јер такви обично имају да плате само неку прекршајну пријаву која је ионако ниска и – то је то – наводи Милена Амон.