Обама обара рекорде

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 19. октобра – Као први црнац са изгледима да постане председник САД, Барак Обама (47) већ се поприлично променио и наставља, ових дана, да се убрзано мења као – мобилизатор с ванредним учинком. Управо је израчунато да је привукао чак – 100.000 људи на јучерашњи предизборни скуп у Сент Луису и 150 милиона долара донација само прошлог месеца.

Обе бројке су рекордне. У текућој изборној кампањи, нико није привукао тако велику масу подржавалаца, нити је инкасирао тако велику финансијску потпору као сада демократски, илиноиски, сенатор.

Његов ривал, републикански ветеран из Аризоне Џон Мекејн (72) на својим митинзима окупља само по неколико хиљада људи. Убедљиво заостаје и у новчаним фондовима, што је још битнији показатељ изборне, практичне, наклоности.

Са 150 милиона долара појачања у септембру, Обама је – по евиденцији Асошијетед преса – готово двоструко надмашио Мекејна који се ослонио на припадајућих му 84 милиона долара подршке из федералне касе (чијег се удела првоименовани одрекао). Обама је, додаје се, укупно сакупио 605 милиона долара и тако поставио апсолутни рекорд, јер нико пре њега, кажу, на америчким изборима а „и шире”, није достигао тако висок ниво изборне новчане потпоре. Значај резултату даје и околност да је постигнут у време финансијске кризе која потреса готово цео свет и приморава многе Американце да „пазе на сваки цент”.

У данас емитованом саопштењу, менаџер Обамине кампање Дејвид Плуф изјавио је да је рекордна септембарска свота остварена уз помоћ 3,1 милион подржавалаца. Најчешће - с прилогом мањим од 90 долара.

Обама је, примећују хроничари, направио редак спој показатеља изгледа за победу у маратонској трци ка Белој кући. Њему у прилог, наиме, говоре и – финансијска и анкетна (у просеку осам одсто) и митингашка подршка, као и масовно придобијање нових младих бирача и традиционалних изборних апстинената.

Мекејн се не предаје, наравно. Сматра да је већина главних медија „пристрасна”, да су анкете „непоуздане”, да су новчани прилози произишли из интернетске „обаманије”, да масовна окупљања сведоче махом о супарниковом „естрадном стилу”, а да све то „не одражава стварно расположење бирача”. Уједно настоји да Обаму прикаже као заговорника овде проказаног социјализма западноевропског типа.

Појачању неизвесности, упркос наведеним чињеницама, доприносе и слутње о „октобарском изненађењу” – неком „шоку” којим би републиканци покушали да преокрену ствар у корист свом фавориту. Аналитичари помињу, такође, да би приликом изјашњавања могао да се испољи, више него до сада, засад „прикривени расни фактор”…

Обама, у међувремену, осетно проширује сакупљања кључних актера. И публике, синоћ се у Канзас Ситију окупило још 75.000 људи, и новца.

-----------------------------------------------------------

Пауел као „изненађење”

У завршници кампање за избор САД, данас је дошло до „изненађења”, тачније – до можда најзначајнијег индивидуалног „преврата”. Демократу Обаму подржао је бивши, први, шеф дипломатије администрације Џорџа Буша и некадашњи начелник Здруженог генералштаба оружаних снага, члан Републиканске партије Колин Пауел (71).

Овакво Пауелово опредељивање, исказано у јутрошњем интервјуу телевизији Ен-Би-Си, доживљава се као ударац амбицијама његовог партијског колеге Мекејна. Генерал је своје „престројавање” образложио истицањем Обаминих особина, међу којима је виђење да у њему види „личност која боље може да допринесе решавању економских проблема и поправљању (иначе врло уздрмане) позиције САД у свету”.

Изјавио је и да је, уз сав лични респект, разочаран Мекејновом кампањом. Посебно њеним „негативним тоном” и Мекејновим избором Саре Пејлин за потпредседничког кандидата коју Пауел сматра „недораслом” за обављање тако високе дужности.

Генералово изјашњавање очекивано је већ месецима. Уз остало и због „судара околности”. Црнац је (заправо мелез) као и Обама, од кога се разликује по партијској припадности. Својевремено је Пауел помињан као могућни кандидат за председника САД, али се такве перспективе одрекао, позивајући се на савет своје супруге…

М. Пантелић