Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Финансијски стрес највише погађа раднике

Његов утицај на различите аспекте живота потенцијално доводи до породичних сукоба, социјалне искључености, глади, бескућништва…
Финансијски стрес највише погађа раднике
(Pixabay)

Најјачи стрес који погађа модерног човека је финансијски стрес, показала је нова британска научна студија. Истраживање је обухватило 5.000 одраслих старости од 50 и више година, показујући да се међу проучаваним стресовима, као најштетнији истиче финансијски стрес, преноси портал Bankar.me. Научници са два британских универзитета истраживали су однос између хроничног стреса и здравствених показатеља код старијих популацијских група.
Испитујући четири биомаркера: кортизол, Ц-реактивни протеин, фибриноген и инсулин фактор раста-1, студија је открила да финансијски проблеми чине већину испитаника (60 одсто) у вероватноћи да ће имати „здравствене профиле високог ризика“ унутар четири године. Резултати су објављени у часопису “Brain, Behavior, and Immunity”. Финансијски стрес највише штети биолошком здрављу, истичу стручњаци. Његов инвазивни утицај на различите аспекте живота потенцијално доводи до породичних сукоба, социјалне искључености, глади или бескућништва.

Када је реч о Србији, можда најбољи пример представљају ипак млади који, према подацима из Алтернтивног извештаја о положају и потребама младих у 2023. години, који потписује Кровна организација младих Србије показују шта им је важно код запослења и финансија. То је зарада. Највећи проценат (50,5 одсто) младих сматра да је плата преко 110.000 динара довољна за пристојан живот. С друге стране, 47,7 одсто њих сматра да је за пристојан живот неопходна плата од 80.000 до 110.000. Тек 1,8 одсто младих сматра да је плата до 80.000 динара довољна. Суштински, велика већина младих сматра да просечна плата није довољна за пристојан и живот без стреса, а више од половине сматра да је за то потребно више од 25.000 динара од просечне плате.

Разлике између очекивања младих и реалности битан су објашњавајући фактор за њихово незадовољство стандардом у Србији.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Сармагедон
Када смо код стручних термина онда се ова појава назива „сиромаштво", а не „финансијски стрес". Такав стрес можда имају они са брдима на рачунима, па не знају шта ће са новцем и како да га сакрију од државе. Сиротиња је сасвим друга прича.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.