Путинов интервју шерифу Карлсону

Тешко је поверовати да ће се Такер Карлсон нарочито потрести ако Европски парламент предложи Европској комисији да му се уведу санкције. Не верујем ни да га је нарочито уздрмало то што га је Хилари Клинтон описала као Путиновог корисног идиота и као штене. По повратку из Москве, после сензационалног интервјуа са Владимиром Путином, Такер је лежерно одговорио да Америком владају лудаци.

Добро дошли у нови свет, на корак до катаклизме. Конзервативац који одавно тврди да су корпорацијски медији мртви, па је после отказа на Фокс њузу одлучио да постане сам свој новинар, са налогом на платформи „Икс”, изазвао је тектонске потресе у геополитици и медијима. Амерички мејнстрим медији и демократе не могу да смисле Такера и радо би му спаковали хапшење због шпијунаже. Могу га осумњичити да је унапред шапутао на увце питања Путину, што га може довести под удар федералних закона. Али очигледно је да би овај педесетчетворогодишњак и то једва дочекао, преокренувши ствари, као што је увек чинио, у своју корист. На све је мислио, рекао бих, нешто мање он, а много више његови покровитељи. Дмитриј Песков, прес-секретар Кремља, изјавио је да Карлсон није унапред дао питања Путину, него су сели један до другог прилично близу и започели интервју који ће данима једнако гледати и анализирати како они који страствено обожавају тако и они који једнако страствено мрзе Владимира Владимировича.

Обојен црним катраном и перјем и потпуно цензурисан у западним медијима, Путин је показао зашто се, и са толико наслага контроверзи, сматра политичарем великог калибра. Али да би харизма Владимира Владимировича допрла до сваког ока и уха у свету, а нарочито у Америци, био му је потребан медијум сличног новинарског кова, са америчком крштеницом.

Интереси су били обострани. Хајде да замислимо да је било овако. Песков је једног лепог зимског дана назвао Такера мобилним телефоном и рекао му: „Хајде, товариш, сврати до Москве да интервјуишеш Путина.”

Такер је одговорио: „Стварноооо?”, а онда купио карту од Њујорка до Београда, потом у ВИП салону Београдског аеродрома попио сок од парадајза, чекајући лет „Ер Србије” који ће га одвести до Москве, где га је на аеродромској писти чекала лимузина, која га је потом провозала како би видео Подмосковље.

Тешко ће бити да је било тако једноставно.

У предвечерје америчких избора, иако су они у новембру, дакле, само што нису, председник САД Џо Бајден суочава се са рекордном непопуларношћу. На другој страни је Доналд Трамп. Иако суочен са неколико судских процеса, Доналд је достигао ону политичку путању коју прижељкује свако ко се дохвати политике, а нарочито ако она води поново до Беле куће. Та путања расте прогресивно са сваком афером коју, сасвим логично, против њега сервирају владајуће структуре Америке.

Отуда и таква, слична популарност Такера Карлсона, као Трамповог омиљеног новинара. Глас му се све више чује и све је више праћен на платформи „Икс” што су његове изјаве жешће и често улазе у сиву зону теорија завере, као оне о штетности вакцина против ковида. Али када је Такер прорицао да се у лаптопу Хантера Бајдена крију многи костури, показало се да је на добром трагу, што је Карлсона претворило у новинарског шерифа који јаше кроз интернет прерију платформе „Икс”, у власништву још једног месије новог доба, супермилијардера Илона Маска. Наравно да је Илон наклоњен Трампу.

Очигледно је да је Доналд почео да бира своју екипу много пажљивије него током кампање за свој први председнички мандат, када га је издавао свако ко није имао паметнија посла. И околности му сада иду на руку. Председник Бајден се очигледно бори са деменцијом, што никако не треба исмевати, а нажалост, таква пракса постаје манир чак и у Америци, која је по том питању хиперсензибилна. Међутим, демократе се сада налазе у замци коју су сами поставили. Ако признају да Џо Бајден не може да обавља председничку функцију због здравствених проблема, признаће тиме да то није настало одједном и суочиће се са непријатним питањем ко заиста води Америку, уместо изабраног председника Сједињених Држава. Чак и да то учине, међу демократама на хоризонту нема кандидата који би до новембра могао да се супротстави Трампу. Кад сам већ код тога, где је нестала потпредседница Камила Харис?

Истовремено, данас је лакше ући у Америку преко митске реке Рио Гранде него у београдски „Лидл” када су акције снижења, што је довело до прекомерног уливања миграната у Тексас, изазивајући сукобе жестоких Тексашана са федералним властима.

Ако се они прави, сулуди ратови воде у Украјини и Гази, судбину света наредних година одлучиће председнички избори у Америци. За кога би данас гласали амерички очеви оснивачи и ко би вратио веру у обнову етичких и демократских постулата америчке државе, онакве каква је била с правом узор читавом свету? Да ли је то Доналд Трамп или Џо Бајден?

Ма како на први поглед апсурдно звучало да је то Трамп, ако направимо отклон од стереотипа према њему и држимо се искључиво његове политике, на ужас неолиберала, траг ће водити ка њему.

Трамп је хиљадама миља од савршеног прототипа праочева Америке, али другог избора нема, а Барак Обама, који је на прошлим изборима заправо водио Бајденову кампању, не може да се кандидује.

На другој, источној страни, Владимир Путин је хиљадама километара далеко од демократског лидера, али како се иначе демократија тешко узгаја у Русији, неприкосновени шеф Кремља је човек с којим ће се преговарати о рату и миру.

Да ли је интервју Такера Карлсона, гласноговорника Трампа, испипавање терена за нови детант? Путин то чак није ни крио, не упутивши ниједну увредљиву реч ни о једном америчком председнику са којима се веома блиско састајао, док су они мењали, а он остајао у златној сали Кремља. Оплео је, наравно, неколико пута по Цији, што је обичајно право сваког бившег угледног кагебеовца као што је Владимир Путин. Али пре бих рекао да је овај глобални медијски спектакл заједничка копродукција дела америчког естаблишмента који схвата да ће свет отићи дођавола и онога који их је подсетио да то тога може доћи.

Уосталом, Такер је у Москви разговарао и са Едвардом Сноуденом. Интересантан сусрет америчког новинара конзервативца и бившег одбеглог сарадника америчких обавештајних служби, једног од најпознатијих светских узбуњивача и шпијуна. Са Сноуденом Такер није направио интервју. Не верујем да су разговарали о томе како се Сноуден навикао на руску зиму!

Док амерички либерални медији Карлсона називају подругљиво Трамповим дипломатом из сенке, предвиђајући му високо место у државној администрацији ако којим случајем победи Трамп, овај новинарски каубој је, једноставно, добио светску ексклузиву. Обожаваоци га дижу у звезде, мрзитељи би га стрпали у Гвантанамо, ако тамо има слободних апартмана. Што се више плету завере у вези са тим интервјуом, то његова гледаност више расте. Много је јасније и зашто је Илон Маск купио „Твитер” за силне паре и претворио га у „Икс”, а затим га ослободио цензуре којој је био подвргнут Трамп. Коцкице се полако склапају. Кога ће следећег интервјуисати Такер Карлсон?