Време за други задатак

Први део посла је завршен, Србија је са три победе у групи одрадила први задатак, решавање формалности обезбеђивања олимпијске визе. Истина, шансе да Мандић и другови пропусте Париз биле су равне фантазији али је било битно да се све одради што је могуће пре.

Рутински са Јапаном, блиставо против Црне Горе и на мишиће против САД, Србија се придружила Мађарској, Грчкој, Шпанији, Француској, Америци, Јапану, Аустралији и Јужној Африци. Остала су још три места а можда и четири ако Јужна Африка остане при ставу да због ниског квалитета одустане.

Од три места два су резервисана за Италијане који треба да прескоче Американце у чијем саставу неће бити одличног Халока и Хрвате чији би дуел са Кином требало да буде солидан тренинга. За треће место ће се борити Црна Гора и Румунија. Црна Гора јесте фаворит али како игра са доста осцилација опрез није на одмет. Вратимо се Јужној Африци, јер Светска федерација и МОК немају адекватно решење за замену. По квалитету је најлогичније да то буду Црна Гора или Румунија али како ће се инсистирати на што већој заступљености осталих континената не би било чудно да се ту нађе Кина.

Србија је јуче почела тродневни рад на скенирању Хрвата,противника у четвртфиналу. Нема шансе да Кина изненаде европског вицешампиона па и Туцак, селектор Хрватске, сигурно и сада далеко више времена гледа снимке утакмице Србе него ватерполиста из најмногољудније земље света.

Такозвани одмор од три дана може често да буде контрапродуктиван у смислу очувања такмичарског набоја. Због тога ће селектор Стевановић сигурно потражити адекватног спаринг партнера, највероватније у Грчкој како би се кроз јачи тренинг и фингирање утакмице задржао адреналин.

Са друге стране Хрватска ће тај дуел дочекати са четири утакмице од којих је само један био тежак (пораз од Шпаније),  док су Аустралија, Јужна Африка и Кина били само спаринг партнери сумњивог квалитета.

Испуњен је тако први циљ, остаје сада други а то је да се добрим играма оствари што бољи пласман.

Ова Србија је оставила много бољи утисак него у Фукуоки и од мечева који су били за пласман у Загребу. Изузетно је значајан повратак Мандића који игра одлично. Јакшић смирено показује лидерство, Филиповић је пријатно изненађење... О сваком играчу би могле да се пише позитивно, утисак је да је хемија на нивоу, атмосфера каква треба да буде, узајамно поверење онакво какви треба да буде. Има ту још простора за напредак, за већу слободу у игри, спремност да се одигра одлучније.

Хрватска ће бити идеалан ривал за проверу тренутног стања. Вицешампион с Европског првенства у Загребу је на папиру фаворит али тај притисак треба да се издржи. Колико год четвртфинални сусрет био раван финалу, толико Србија треба да уђе са досадашњим моделом – дати све од себе и поносно се погледати у очи на крају утакмице. Пласман у полуфинале би био резултат за респект.

– Да не кваримо. За сада све иде како смо пожелели. Одиграли смо три захтевне утакмице, свака је била тешка на свој начин. Једино смо јурили минус против Американаца али смо код бруталитија Халока већ били на путу да преокренемо. Губили смо 8:7 и имали у том моменту играча више. Сигуран сам да би победили и да није било тог ружног детаља – рекао је Страхиња Рашовић.

Мандић 10 голова из 15 шутева

Србија је била у најуједначенијој групи па су занимљиви статистички параметри по званичним бројкама првенства. Од 93 ударца, 45 је завршило у мрежи ривала. Противник је постигао 28 голова из 97 покушаја. Српски играч више је нио 37-21, противнички 36-14. Две петерца је успешно реализовао Мандић.

Филиповић је био успешан на голу 52 %. Најефикаснији је Мандић са 10 голова из 15 покушаја, Никола Јакшић је на 8 из 13, Страхиња Рашовић на 6 од 11, Вучинић на 5 од 12, Убовић на 4 од 6...

Страхиња Рашовић је одузео четири лопте, Петар Јакшић три, Никола Јакшић је имао шест блокова...