Под сјајем звезда

Та, божанствена, у свету лаких нота недостижна италијанска канцона! Доменико Модуњо, Адријано Челентано, Мина, Милва, Пепино ди Капри, Ђино Паоли, Луције Батисти... А шта тек рећи о оном заиста феноменалном вокалном квартету „Цетра”, који су далеке 1941. године основала четири млада Италијана, а чији су се гласови преливали један у други попут најлепшег жубора изворске воде?

А било је овако. Један од чланова „Цетре” је 1947. године позван на одслужење војног рока. И, ето, прилике да на његово место ускочи Луција Манучи, супруга једног од тројице чланова „Цетре”. Почињу да се нижу, један за другим, хитови на бисерној музичкој огрлици „Цетре”: „Romantica”, „Musetto”, „Cindarella Rockefella”, „Un bacio a mezzanotte”, „Aveva un bavera”, „Perot mi vuole bene” (1964), „Lambert Twist” (1962), „Non e Colpa della Spider”, „Juanita Banana”, „Baciami Piccina”, „L’orologio matto”…

Посебно је уживање слушати њихову изведбу канцоне „Romantica”, с којом је некад мој миљеник чувени Тони Далара – Италијани су га звали „урлаторе” – 1960. године освојио прво место на престижном фестивалу италијанске канцоне Санремо. Фестивал Санремо који смо у фебруару сваке године три вечери пратили не одвајајући се од телевизора.

Огроман је био утицај италијанске канцоне на кретања у југословенској забавној музици. Квартет „Цетра” без сумње је пресудно утицао на оснивање нашег престижног „Квартета Предрага Ивановића”. А фестивал у Опатији? Он је верна копија фестивала у Санрему. Изведба једне исте песме у две алтернације… Чија ће изведба бити боља? Тако је, ето, и чувена италијанска „Цетра” угледала своју копију у београдском „Квартету Предрага Ивановића”. За разлику од „Цетре”, овај наш култни квартет чинили су два мушкарца и две жене, док су у саставу „Цетре” била три мушка и један женски вокал.

„Квартет Предрага Ивановића” деловао је на југословенској музичкој сцени педесетих и шездесетих година, оставивши иза себе прекрасан музички ћилим направљен од дивних мелодија као што су „Чаробна јесен”, „Под сјајем звезда”, „Тужан је дан без пољупца твог”, „Срећан оглас”, „Драга”, „Сећаћу се априла”...

Посебну музичку посластицу чини њихова интерпретација веома познатог џез-стандарда „Лаура”, а која, веровали или не, бележи више од 400 верзија! Ова красна мелодија је из филма „Лаура” којег је 1944. године снимио Ото Премингер. У овом филму „Лауру” пева Ген Тиерне, а са великим успехом певали су је и џез-дива Ела Фицџералд и Френк Синатра.

На садашњем географском простору бивше Југославије нема више квартета попут италијанске „Цетре” и „Квартета Предрага Ивановића”. Шта је разлог што их подуго већ нема, ни у Београду, ни у Загребу (сећате ли се мушког квартета „4М”?), ни у Сарајеву, тешко је одгонетнути. Вероватно, овакви вокални квартети нису више у моди.

Ипак, све ми се чини, да главни разлог лежи у чињеници да вокални квартети изискују огроман рад и труд, а посебно „филигранску увежбаност” у анђеоском слагању гласова да би се један квартет макар и приближио грандиозном музичком квалитету италијанске „Цетре” или београдском „Квартету Предрага Ивановића”.

Под сјајем звезда…